ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИРИ ПОЛИТИЧКЕ ДОМИНАЦИЈЕ
Радослав Гаћиновић
Open publicationУ овом раду разматра се улога музике у формирању и реконструкцијама српског националног идентитета – од настанка српске средњовековне државе, па све до краја XX века. Ова разматрања заснована су на анализи литературе о националном идентитету и развоју музике у српском народу, у контексту релевантних друштвено-историјских процеса. У процесу конституисања и обликовања српског националног идентитета, истовремено се развијала и аутентична српска музика, која је имала интегративну и васпитну улогу у српском етничком корпусу и испољавала се кроз развој родољубља и особених моралних вредности. Она је такву улогу остваривала како у време настанка српске државе и њеног процвата у средњем веку, тако и у време турског ропства, буна и ослободилачких ратова, а потом и у миру. Музика је, у крајњем исходу, доприносила учвршћивању националне свести, обликовању националног идентитета и развоју српског културног обрасца. С друге стране, и музика је, сама по себи, кроз своју посебност и аутентичност, изражавала одређени национални идентитет. До почетка XX века српска музика развијала се углавном спонтано и њена основна обележја, осим уметничке и естетске природе, била су аутентичност, особеност и оригиналност. Међутим, касније, од настанка Југославије, развој музике је све више усмераван одговарајућом културном политиком и она је била веома значајан инструмент у процесима реконструкције националног идентитета. Српски национални идентитет је током XX века прошао кроз три таласа реконструкције, који су били детерминисани националним интересима, идејно-политичким и државним разлозима у датим историјским околностима.