Српска политичка мисао 3/2016

РУСИЈА И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ГЛОБАЛИЗИРАЈУЋЕМ ДРУШТВУ

Authors
UDCУДК 316.32:316.42(470+571) Pages77-100 Year2016
Download PDF 10.22182/spm.5332016.5
Research overview

Abstract

Овај рад анализира концептуално одређење цивилизација, њихов развој и односе у модерном времену. У том контексту, рад истиче значај разноликости њихових односа, а посебно значај организација као што су Евроазијска унија и земље БРИК-а, те будућност планетарне цивилизације као алтернативе постојећој. Аутор истиче да у истраживању и критичком промишљању процеса интеграција треба обратити пажњу на то шта оне представљају са становишта очувања културног идентитета народа и повезано са тим интегритетом и сувереношћу њихових држава.

Sources and literature

References

  1. Акимов А. В., Јаковлев А. Н., Цивилизации в ХХI веке. проблемь и перспективы, Москва, Издат-во-Московского Универзитета, 2012.
  2. Алексић Јордан, Шеста димензија: хоризонти културе, „Еколибри“, Београд, 1995.
  3. Хантингтон Семјуел, Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица, „Романов“, Бања Лука, 2000.
  4. Атали Жак, „Кратка историја будућности“, НИН, 3335/2009.
  5. Бабурин Сергеј, Свет империја: територије државе и светски поредак, Pressing, Београд, 2009.
  6. Бадју Ален, Капитализам је болест човечанства, 36 294 г. СКЈ.
  7. Бжежински Збигњев, „Где је сад Америка“, НИН, 3034/2009.
  8. Бигдал Вилијем, „Посејано семе бољег“, Руска газета, прилог уз лист Политика, 29.9.2014.
  9. Гермиш Салах, „Глобализација која шокира“, УНЕСКО гласник, 1/1007, 1998.
  10. Гивишвили Г. В., „Цивилизација“, Глобалистика-энциклопедия, Москва.
  11. Дугин Александар Гуљевић, Четврта политичка теорија, MUR publishing, Београд, 2013.
  12. Елстер Јон, Како објаснити друштвено понашање, ЈП „Службени гласник“, Београд, 2014.
  13. Енгелс Фридрих: Порекло породице, приватне својине и државе, БИГЗ, Београд, 1995.
  14. Ерасов Б. С., Сравнительное изучение цивилизаций, Москва, 2001.
  15. Жуков В. И., Социјални развој и развој цивилизација: дијалектика зависности, Москва, 1996.
  16. Зјуганов Генадиј, Руска геополитика, „Култура“, Београд, 1999.
  17. Лосан Алексеј, „Оснива ли Русија нову Европску унију или нови СССР“, Геополитика, 8, 2014.
  18. Мајор Федерико, „Сутра је увек касно“, Југословенска ревија, Београд, 1991.
  19. Маркович Д. Ж., „Глобализация и десуверенизация“, Социологическая наука и социальная практика, № 1,2014.
  20. Мредлова М.М., Цивилизација мировија.
  21. Нанси Жан Лик, „О неспособности Запада да се шири као цивилизација“, НИН, 3063/2009.
  22. Парсонс Талкот, Модерна друштва, Градина, Ниш, 1992.
  23. Пејлин Ли и др., Друштвена стратификација у земљама БРИК-а: промене и перспективе, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
  24. Попов Чедомир, „Вредности српског друштва за будућност, шта Србија мора чинити у XXI веку“, НИН, 3/01/08.
  25. Решетњиков Леонид, „Русија је цивилизацијска алтернатива Западу“, Глобална дестабилизација (приредили: Слободан Ерић и др.), Geopolitika press, Београд, 2013.
  26. Тартаља Смиља, „Цивилизација“, Енциклопедија политичке културе, „Савремена администрација“, Београд, 1993.
  27. Тесла Никола, Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
  28. Тојнби Арнолд, Истраживање историје I и II, Просвета, Београд, 1970.
  29. Тошенко Т., Авангарне технологии: социальне проблемьи качества робочеи сьи, МГСУ, Москва, 1996.
  30. Фукујама Франсис, Судар култура, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
  31. Черняк Е. Б., „Цивилография“, Международние етношения, Москва, 1996.
  32. Чешков М. А., Постиндустријски мир, РСС, Москва, 2001.
  33. Mojsi Dominik, Geopolitika emocija : kako kulture straha, poniženja i nade utiču na oblikovanje sveta, CLIO, Beograd, 2012.
  34. Marković Danilo Ž.„Univerzacija tržišne privrede i njen uticaj na odnose u Evropskoj uniji“, Izzivi globalizacije in družbenoekonomsko okolje EU, Novo Mesto, 2014.
From the same issue

Related publications