ИЗМЕЂУ ЛИБЕРАЛНО-ДЕМОКРАТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ И НЕОКОНЗЕРВАТИВНЕ РЕСТАУРАЦИЈЕ СОЦИОЛОШКЕ И ГЕОПОЛИТИЧКЕ МАРГИНАЛИЈЕ О 5. ОКТОБРУ
Љубиша Р. Митровић
Open publicationТранзиција српског друштва од реал-социјалистичког система ка капитализму траје три деценије. Велики број истраживача ове појаве разликују два потпериода. Први је од 1990. до 2000. године, а други траје до данас. Сам појам „транзиција“ је вишезначан и вишеслојан и још нема опште социолошке теорије транзиције. Изучавали су је економисти, социолози, демографи, историчари, политиколози и други, У овом раду користе се резултати њихових истраживања и друга релевантна статистичка и искуствена грађа. Социолошки приступ друштвеним променама и процесима дезинтеграције радничке класе полази од претпоставке да су оне системски, структурно тј. класно детерминисане. То се настоји доказати анализом карактеристика друштва у транзицији и најважнијим правцима раслојавања радничке класе. На крају се закључује да су примењени модел развоја и реформи довели до стварања друштва на периферији Европе и капиталистичке привреде (Immnuel Wollerstein). Аутор полази од претпоставке да су за то најважнији процеси приватизације, којима се мењала основа друштвене структуре. Последице су: раст неједнакости, сиромаштва, незапослености и стварање размрвљене радничке класе, конфузне емпиријске класне свести и без аутентичних синдикалних и партијских организација. У раду се уз метод анализе и синтезе користи и компаративни метод, што омогућава поређење наведених појава у дужем периоду.