„МЕКА МОЋ“ РУСИЈЕ – УСЛОВ ЊЕНОГ ГЕОПОЛИТИЧКОГ УСПОНА
Мирослав Б. Младеновић, Јелена Г. Пономарева
Open publicationУ чланку се анализира актуелни правни оквир којим се уређује социјални рад у васпитно-образовним установама Србије и Босне и Херцеговине, актуелно стање социјалног рада у њима, као и потребе за његовим постојањем у предшколским, основношколским и средњошколским институцијама. Циљ рада је утврђивање стања социјалног рада у овим установама, скретање пажње јавности на потребу његовог увођења како би превенирао социјалне проблеме деце и ученика, ублажавао последице различитих социјалних тешкоћа којима су изложена деца и ученици и, у садејству са другим стручњацима ових установа, доприносио побољшању васпитне, а посебно социјалне и превентивне функције ових установа. Као теоријско-методолошки оквир, у раду су коришћене методе: историјска, компаративна и статистичка метода, а од методских поступака анализа садржаја. Емпиријска анализа je базирана на званичним статистичким подацима и документима државних институција у Србији и Босни и Херцеговини. То су за Србију: Републички завод за статистику и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а за Босну и Херцеговину: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику, Федерално министарство образовања и науке, Републички завод за статистику Републике Српске и Министарство просвете и културе Републике Српске. Компарација је усмерена на разлике и сличности између Србије и Босне и Херцеговине у погледу нормативне регулативе, стања заступљености социјалног рада у васпитно-образовним установама и потреба за његовим увођењем у ове установе. И у регулативи и у реалном животу, социјални рад није заступљен сходно израженим потребама деце и ученика као и њихових породица. Истовремено, у последње две деценије подаци о различитим видовима патологија на школском узрасту су све евидентнији, што захтева ангажовање, поред одговарајућих васпитно-образовних струка, и струке „социјални радник“ – у превентивном, саветодавном и акционом смислу.