Institute for Political Studies

11 Dobrinjska Street
(4th floor)
11000 Belgrade

Contact details
SR
SR
Национални интерес 1/2021

ГЕОПОЛИТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА РЕКОНФИГУРАЦИЈЕ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРОСТОРА

Authors
UDCУДК 327::911.3(497.1) Pages183-229 Year2021
Download PDF 10.22182/ni.4012021.6
Research overview

Abstract

Као главни узрок ратног сукоба, проистекле вишедеценијске кризе и латентне нестабилности постјугословенског простора апострофирају се наметнута, неадекватна политичко-територијална подела и дискордантне границе некадашњих република проглашених за државе. То се већ запажа и у стручно-политичким круговима на Западу, те се појављују идеје о прекомпозицији постјугословенског простора како он више не би био „дисфункционаланˮ. Али, и према тим предлозима оне би поново биле у нескладу са „природним стањем ствариˮ и превасходно би следиле не само интересе сада већ пољуљаног Запада, већ би предвиђале и његову једнострану артикулацију читавог процеса како би се предухитрило да иницијативу преузму силе у успону. Супротно томе, у овом раду се полази од евидентних промена у хијерархији глобалне моћи, изгледног детронизовања САД са челне позиције, њиховог потискивања из Евроазије и кинеско-руског преузимања водеће улоге. То ће неминовно произвести и преуређење Европе у виду великих простора, те деатлантизацију Балкана и стварање „новог балканског субпореткаˮ. Аутор сматра да би геополитички логично требало да уследи промена граница унутар постјугословенског простора – не више у складу са интересима опадајућих сила Запада, већ у складу са интересима евроазијских сила – првенствено Русије и Немачке – чија ће ово бити „зона одговорностиˮ. Нове границе требало би да буду трасиране најпре на основу етничког као главног принципа разграничења, који ће се односити само на конститутивне народе (не и на националне мањине!), те применом више корективних принципа како би се установиле прецизне граничне линије. Тако би се добила нова политичка карта коју би чиниле: Словенија (у готово непромењеним границама), те нове државе Далмација, Хрватска Федерација и Српска Федерација. То би требало да буде предуслов за дугорочно смиривање и стабилизацију Балк

Sources and literature

References

  1. Давидов, Динко. 2013. Тотални геноцид – Независна Држава Хрватска 1941–1945. Београд: Завод за уџбенике.
  2. Дугин, Александар. 2004. Основи геополитике. књига 1, Зрењанин: Екопрес.
  3. Дугин, Александар. 2009. Геополитика постмодерне. Београд: Преводилачка радионица „Росићˮ ИКП „Никола Пашићˮ
  4. .Илић Јован и Степић, Миломир. 1994. „Границе држава – дефиниција, класификација и принципи разграничења.ˮ У Основни принципи разграничења држава, ур. Драгиша Николић, 15–25. Београд: Војно-географски институт.
  5. Кецмановић, Ненад. 2007. Немогућа држава – Босна и Херцеговина. Београд: ИП Филип Вишњић.
  6. Кецмановић, Ненад. 2020. „У сусрет невремену над Р. Српском.ˮ https://www.standard.rs/2020/12/27/u-susret-nevremenu-nad-r-srpskom/
  7. Кнежевић, Милош. 2006. Отмица Косова. Београд: Институт за политичке студије.
  8. Прегледно топографска карта СФРЈ 1:1000000. 1979. Београд: Војногеографски институт ЈНА.
  9. Раковић, Александар. 2019. Црногорски сепаратизам. Београд: Catena mundi.
  10. Рамоне, Игнацио. 1998. Геополитика хаоса. Београд: Институт за геополитичке студије.
  11. Спасовски, Милена, Живковић, Драгица, и Степић, Миломир. 1992. Етнички састав становништва Босне и Херцеговине. Едиција „Етнички простор Србаˮ, књига 2. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду Стручна књига.
  12. Степић, Миломир. 1994. „Главни и корективни принципи разграничења нових политичко-територијалних јединица у бившој СФРЈ.ˮ У Основни принципи разграничења држава, ур. Драгиша Николић, 185–203. Београд: Војно-географски институт.
  13. Степић, Миломир. 2001. У вртлогу балканизације. Београд: ЈП Службени лист СРЈ Институт за геополитичке студије.
  14. Степић, М. 2014а. „Балкан – недостајуће исходиште неоевроазијског вектора.ˮ Српска политичка мисао, 44 (2): 111–131.
  15. Степић, Миломир. 2014б. „Век после Цвијића: етно-цивилизацијска карта Балкана и њене геополитичке последице.ˮ У Географско образовање, наука и пракса, ур. МиркоГрчић,Дејан Филиповић, Славољуб Драгићевић, 19–25. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет.
  16. Степич, М. и Джурич, Ж. 2016a, „Геополитические причины и последствия этнического инжиниринга в бывшей Югославии.ˮ Научные ведемости – Серия История, Политология, 8/229 (38): 181–189.
  17. Степић, Миломир. 2017. „Деатлантизацијом до стабилизације Балкана: српски национални интерес.ˮ Национални интерес, 28 (1): 9–37.
  18. Степић, Миломир. 2018а. „Геополитички смисао југословенства и југословенске државе.ˮ У: Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије, књига друга, прир. Никола Маринковић, 297–319. Београд: Catena mundi.
  19. Степић, Миломир. 2018б. „Косово и Метохија као индикатор новог биполаризма.ˮ Српска политичка мисао 61 (3): 27–49. doi.org/10.22182/spm.6132018.2.
  20. Степић, Миломир. 2018в. „Пролиферација националних идентитета – балкански геополитички контекст.ˮ У: Культура, политика, понимание (Культура, нациня, государство – проблемы идентичности в контексте современой политики). 227–235. Белгород: Белгородский государственный национальный исследовательский универзитет (НИУ БелГу) Москва Социально-теологический факультет им. митрополита Московского и Коломенского Макария (Булгакова), Кафедра культурологии и политилогии Белград Институт политических исследований.
  21. Степић, Миломир. 2020а. Кроз балкански дурбин. Београд: Институт за политичке студије
  22. ,Степић, Mиломир. 2020б. „Храбро, али мудро у трећу деценију 21. века.ˮ Печат, 25. децембар: 22–23.
  23. Степић, Миломир. 2020г. „Неадекватне границе: генератор нестабилности постјугословенског Балкана.ˮ Српска политичка мисао 67 (1): 13–36. doi.org/10.22182/spm.6712020.1
  24. Суботић, Момчило. 2020. „О праву на самоопредељење и геополитичкој судбини Републике Српске Крајине.ˮ Политичка ревија, 66 (4): 71–95. doi.org/10.221812/pr.6642020.3
  25. Умељић, Владимир. 2018. Балкански гамбит Ватикана. Београд: Catena mundi.
  26. Цвијић, Јован. 1913. „Излазак Србије на Јадранско море.ˮ Гласник Српског географског друштва год. II (2): 192–204.
  27. Цвијић, Јован. 1987. Говори и чланци. Сабрана дела, књига 3, том I, Београд: САНУ НИРО Књижевне новине, Завод за уџбенике и наставна средства.
  28. Babić, N. 2018. „Globalistička elita u panici: Bivša carstva se ujedinjuju protiv nas”, https://www.logicno.com/politika/globalisticka-elita-u-panici-bivsa-carstva-se-ujedinjuju-protiv-nas.html//16-1-2018/
  29. Bžežinski, Zbignjev. 2001. Velika šahovska tabla. Podgorica: CID Banja Luka: Romanov.
  30. Cvijić, Jovan. 1918. “Ethnographic Map of the Balkan Peninsula.” The Geographical Review V (5).
  31. Đurić, Vladimir, Jovan Ilić, Vujadin Rudić, Milena Spasovsk, Dragica Živković, Milomir Stepić. 1993. Etnički sastav stanovništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) – po naseljima – prema Popisu stanovništva 31.03.1981. (karta). Beograd: Geografski fakultet.
  32. Jadransko more. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020. Pristupljeno 25. 1. 2021. <http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=28478>.
  33. Klemenčić, Mladen. 1993/1994. “Four Theses about Croatia and Bosnia”. In: Croatia – A New European State, eds. Ivan Crkvenčić, Mladen Klemenčić and Dragutin Feletar, 55–60. Zagreb: Department for Geography and Spatial Planing, Faculty of Science, University of Zagreb.
  34. Less Timothy. 2016. “Dysfunction in the Balkans – Can the Post-Yugoslav Settlement Survive?” Foreign Affairs, https://www.foreignaffairs.com/articles/bosnia-herzegovina/2016-12-20/dysfunction-balkans
  35. Stepić, Milomir. 1997. „Buduća blokovska struktura svetaˮ, Ekonomika, 1-2: 37–41.
  36. Stepić, Milomir, and Zarić, Ivan. 2016b. „Serbia and Geopolitical (non)Complementarity of the Danube strategy and the New silk road.ˮ In: Danube and the New Silk Road, ed. Duško Dimitrijević, 447–466. Belgrade: Institute of International Politics and Economics.
  37. Stepić, Milomir. 2020v. “New Serbian integration challenge: Russian and/or Chinese Eurasianismˮ, In: Russia and Serbia in the Contemporary World: bilateral relations and opportunities, eds. Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, 187– 200. Belgarde: Institute of International Politics and Economics. https://doi.org/10.18485/iipe_ru_sr.2020.ch12
From the same issue

Related publications