ИЗМЕЂУ ЛИБЕРАЛНО-ДЕМОКРАТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ И НЕОКОНЗЕРВАТИВНЕ РЕСТАУРАЦИЈЕ СОЦИОЛОШКЕ И ГЕОПОЛИТИЧКЕ МАРГИНАЛИЈЕ О 5. ОКТОБРУ
Љубиша Р. Митровић
Open publicationКао главни узрок ратног сукоба, проистекле вишедеценијске кризе и латентне нестабилности постјугословенског простора апострофирају се наметнута, неадекватна политичко-територијална подела и дискордантне границе некадашњих република проглашених за државе. То се већ запажа и у стручно-политичким круговима на Западу, те се појављују идеје о прекомпозицији постјугословенског простора како он више не би био „дисфункционаланˮ. Али, и према тим предлозима оне би поново биле у нескладу са „природним стањем ствариˮ и превасходно би следиле не само интересе сада већ пољуљаног Запада, већ би предвиђале и његову једнострану артикулацију читавог процеса како би се предухитрило да иницијативу преузму силе у успону. Супротно томе, у овом раду се полази од евидентних промена у хијерархији глобалне моћи, изгледног детронизовања САД са челне позиције, њиховог потискивања из Евроазије и кинеско-руског преузимања водеће улоге. То ће неминовно произвести и преуређење Европе у виду великих простора, те деатлантизацију Балкана и стварање „новог балканског субпореткаˮ. Аутор сматра да би геополитички логично требало да уследи промена граница унутар постјугословенског простора – не више у складу са интересима опадајућих сила Запада, већ у складу са интересима евроазијских сила – првенствено Русије и Немачке – чија ће ово бити „зона одговорностиˮ. Нове границе требало би да буду трасиране најпре на основу етничког као главног принципа разграничења, који ће се односити само на конститутивне народе (не и на националне мањине!), те применом више корективних принципа како би се установиле прецизне граничне линије. Тако би се добила нова политичка карта коју би чиниле: Словенија (у готово непромењеним границама), те нове државе Далмација, Хрватска Федерација и Српска Федерација. То би требало да буде предуслов за дугорочно смиривање и стабилизацију Балк