ВОЈНO НЕСВРСТАВАЊЕ ПОЈАМ, РАЗВОЈ, ПЕРСПЕКТИВЕ
Милош Јончић
Open publicationВојска подразумева целокупност оружаних снага једне државе. Она првенствено штити државу од спољне агресије, али она штити и унутрашњи уставни поредак. Период од завршетка Другог светског рата 1945. године до распада СФРЈ 1992. године је познат као период друге Југославије. У другој Југославији је успостављен једнопартијски политички систем по угледу на Совјетски савез. Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је имала владајући положај, а марксизам је био званична идеологија. Југословенска народна армија (ЈНА) је била изразито политизована и под снажним утицајем КПЈ. Уставне промене крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века су донеле крупне промене у карактеру федерације и систему одбране. Те промене су значиле конфедерализацију земље и видно су допринеле каснијем распаду СФРЈ. Нови систем општенародне одбране је донео значајну децентрализацију државе и много већу улогу република и покрајина у пословима одбране. Формирани су национални тј. републички и покрајински штабови и јединице територијалне одбране. Територијална одбрана је уз ЈНА била равноправна компонента оружаних снага. Ове промене су донеле велики ризик јер су практично формиране републичке и покрајинске војске које могу бити претња безбедности земље у случају међунационалних сукоба. ЈНА је имала високу аутономију у друштву и деловала је као прилично затворена социјална група. Она је као вишенационална народна војска била припремана за општенародну одбрану земље од спољног непријатеља, тако да је неспремна дочекала изазове међунационалних сукоба и грађанског рата. Ипак, ЈНА је почетком деведесетих година 20. века одиграла значајну улогу као снага која је настојала да смири тензије, заштити угрожено становништво и допринесе мирном разрешењу кризе