LE ROUGE ET LE TRICOLORE
Alain Badiou
Отвори публикацијуПокушај да се приближимо доjстојнијем тумачењу идентитета српског народа, а кроз истраживање препознатих ставова српске политичке елите модерног доба (устаљено од 1804. до данашњих дана), врло често оставља утисак недостижног. Из тешке запуштености, преко устаничког подвижништва до револуционарног заноса у властољубиву комбинаторику, па преко муком освојене институционализације, до националне државе, партијске осионости, владарске амбициозности до југословенске контроверзе и народног жртвовања, демагошке демократије, идеолошке владавине у транзицију постмодернизма где политичке елите прагматизам претварају у конзумацију, а делотворност подређују медијском наступу и одговорност излизују заборавом. Исцрпљујућа нестабилност са осцилацијама од усхићена до духовног стратишта условила је појаву која је често имала облик популистичке подршке али је стварна мисао остајала дубоко сакривена од политичких елита на које се односила. На том темељу стварао се вредностни систем који је уливао привидну лојалност подршке доминирајућем политичком контексту и стварао симулакрум стабилности који се, при сваком новом друштвеном изазову урушавао кроз израз затечености и неочекиваности. Вредности, иако препознате, остајале су недостижан декор и реторичка подвала. У овом раду, скренућемо пажњу на оне који су нас упозорили на ове појаве, а аргументе притворности покушаћемо да обесмислимо кроз узорковање њиховог смисла.