ТРИ (СУШТИНСКА) КРИТЕРИЈУМА У СРПСКОМ ИЗБОРУ СУПРАНАЦИОНАЛНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
Миломир Степић
Отвори публикацијуУ раду је анализиран однос владавине права и политичке корупције. Аутор најпре разматра појам корупције и указује на тешкоће у изналажењу општеприхваћене дефиниције како на теоријском, тако и на нормативном плану. Анализа затим бива усмерена на политичку корупцију и нарочито на њене последице у демократским системима власти. У том контексту је размотрено питање да ли демократија представља прави одговор на изазове корупције, а указано је и на везу између демократије и владавине права. Аутор истиче да је појам владавине права тешко одредити и, указавши на његове историјске корене, излаже два основна теоријска приступа у вези с тим. Истраживање је посебно усмерено на оне елементе владавине права који су у непосредној вези са проблемом политичке корупције. Након тога се аутор бави нормативним оквиром за борбу против политичке корупције у Србији. Он истиче да сложености ове проблематике значајно доприноси и то што се, поред одсуства владавине права, као основни узроци корупције у Србији наводе неповерење у институције, опште сиромаштво и урушавање основних моралних вредности. Размотрени су затим основни стратешки документи за борбу против корупције и законски акти који се односе на проблематику финансирања политичких активности странака. Учињен је осврт и на уставно решење да је народни посланик „господар“ свог мандата. Аутор закључује да за успешну борбу против корупције, а сâмим тим и против политичке корупције, није довољно успоставити нормативни и институционални оквир, већ је неопходно створити друштвене, политичке и културне услове за суштинску владавину права. Једном речи, потребна је прећутна друштвена сагласност да се сви сукоби, па и они које ствара политичка корупција, решавају у оквиру постојећих закона, поступака и институција.