Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Српска политичка мисао 2/2013

ЗЛОЧИН АГРЕСИЈЕ ИЗМЕЂУ ПРАВА И ПОЛИТИКЕ

Аутори
УДКУДК 341.31:[341.4+327 Стране93-117 Година2013
Преузми PDF 10.22182/spm.4022013.6
Преглед истраживања

Сажетак

Аутор у раду приказује генезу агресије као међународног кривичног дела са посебним акцентом на прву ревизиону конференцијио Међународном кривичном суду, која је одржанау Кампали у Уганди, од 31. маја до 11. јуна 2010. године. Међународни кривични суд, основан Римским статутом 1998. године, је према члану 5. Статута надлежан за вођење кривичног поступка за четири међународна кривична дела: кривично дело геноцида, кривична дела против човечности, ратне злочине и кривично дело агресије. За кривично дело агресије није било могуће покренути кривични поступак, иако се она формално налазила у надлежности Суда, јер нису били усвојени њени елементи. У члану 123. Римског статута предвиђено је да ће седам година по ступању на снагу овог Статута Генерални секретар УН сазвати конференцију за поновно разматрање Статута тј. амандмана који се, пре свега, могу односити на кривична дела која су према члану 5. у надлежности Суда. Финални акт велике дипломатске конференције у Риму, која је одржана под окриљем Уједињених Нација, наложио је посебној комисији (The Preparatory Commission for the Court) да припреми одредбе о агресији, укључујући дефиницију, елементе злочина агресије и услове под којима ће Суд спроводити своју надлежност. Тај задатак је завршила Специјална радна група за кривично дело агресије (Special Working Grouponthe Crimeof Aggression SWGCA) формирана од стране скупштине држава чланица Статута. Њен извештај је представљао главни предмет разматрања у Кампали. Расправа о кривичном делу агресије била је уско повезана са дискусијом о улози која ће бити резервисана за Савет безбедности Уједињених нација у констатовању да је акт агресије учињен. Аутор указује на два најзначајнија питања. Прво, да ли одлуке Савета Безбедно­сти могу да утичу на кривични поступак пред Судом који треба да представља независно судско тело, и друго, да ли ће се амандман којим је допуњен Римски статут примењивати ergaomnes, или само у односу на оне државе које га прихвате?

Извори и литература

Референце

  1. Ambos, Kai, „Das Verbrechen der Aggression nach Kampala“, Zeitschrift für In­ternationale Strafrechtsdogmatik, Gießen, 2010.
  2. Boas, Gideon, Bischoff, James L, Reid, Natalie Lfntemational Criminal Law Practitioner Library, Volume II, Elements of crimes under International Law, Cambridge University Press, New York, 2009.
  3. Василијевић, Владан, Међународни кривични суд, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 1968.
  4. Вучинић, Зоран, Међународно ратно и хуманитарно право, Службени гласник, Београд, 2006.
  5. Weisbord, Noah, „Conceptualizing aggression“, Duke Journal of Comparative and International Law, Duke Law, Durham, 2009.
  6. Davis, Cale, Forder, Susan, Little, Tegan, Cvek, Dali, The Crime of Aggression and the International Criminal Court, The National Legal Eagle, The Law Society of New South Wales, New South Wales, 2011.
  7. Касезе, Антонио, Међународно кривично право, Београдски центар за људска права, Београд, 2005.
  8. Перазић, Гавро, Међународно ратно право, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1986.
  9. May, Larry, Act and Circumstance in the Crime of Aggression, The Journal of Po­litical Philosophy, Blackwell Publishing, Oxford, 2007.
  10. Report of the Special Working Group on the Crime of Aggression, Doc ICCASP/7/SWGCA/2 (2009) (2009 Working Group Report).
  11. Resolution RC/Res. 6, Adopted at the 13th plenary meeting, on 11 June 2010.
  12. Seibert-Fohr, Anja, „The Relevance of the Rome Statute of the International Cri­minal Court for Amnesties and Truth Commissions“, Max Planck Yearbook of United Nations Law, Martinus Nijhoff Publishers, 2003.
  13. Стојановић, Зоран, Коларић, Драгана, „Агресија у међународном кривичном праву“, Међународна кривична дела (приређивач Удружење за међународно кривично право), Удружење за међународно кривично право, Београд, 2013.
  14. Стојановић, Ђорђе, Барјактаревић, Данијела, „Responsibility to Protect from Aggression“, Serbian Political Thought, Institute for Political Studies, Belgra­de, 2012.
  15. Сукијасовић, Миодраг, Појам агресије у међународном праву, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1967.
  16. Trahan, Jennifer, „The Rome Statute’s Amendment on the Crime of Aggression: Negotiations at the Kampala Review Conference“, InternationalCriminal Law Review, Martinus Nijhoff Publishers, Leiden-Boston, 2011.
  17. Final Act of the United Nations Diplomatic Conference of Plenipotentiaries on the Establishment of an International Criminal Court, Annex I, Resolution F, 7, UN Doc A/CONF. 183/10 (1998).
  18. Ferencz, Benjamin B, „Enabling The International Criminal Court to Punish Ag­gression“, Washington University Global Studies Law Review, Washington University School of Law, St. Louis, 2007.
  19. Cassese, Аntonio “On some Problematical Aspects of the Crime of Aggression”, Leiden Journal of International Law, Cambridge University Press, Cambridge, 2007.
  20. Clark, Roger. S, „Negotiating Provisions Defining the Crime of Aggression, its Elements and the Conditions for ICC Exercise of Jurisdiction Over It“, Euro­pean Journal of International Law, Oxford University Press, Oxford, 2009.
  21. Cryer, Robert, Friman, Hakan, Robinson, Darryl, Wilmshurst, Elizabeth, An Intro­duction to International Criminal Law and Procedure, Cambridge University Press, Cambridge, 2010.
  22. Шкулић, Милан, Међународни кривични суд – надлежност и поступак, Центар за публикацију Правног факултета у Београду, Београд, 2005.
Из истог броја

Повезане публикације