НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ПО ПОПИСУ 2011. ГОДИНЕ
Др Нада Радушки
Отвори публикацијуПредмет анализе овог рада је концепт државе из перспективе неомарксизма. Неомарксизам као теоријски супститут марксизма наставио је да негује марксистички концепт државе са варијететима који завређују посебну анализу. У оквиру неомарксизма не постоји консензус о јединственој теорији државе, већ се јавља тензија између две теоријске позиције, чије су полазне премисе у раскораку. Инструментализам, оличен у опусу Ралфа Милибанда полази од парадигме модерне државе као државе у капиталистичком друштву и он позиционира у други план структуру друштва. За разлику од ове позиције, структурализам Никоса Пуланцаса даје примат структури и подвлачи да је модерна држава ништа друго, до капиталистичка држава. Пуланцас пледира за полуаутономну позицију државе, која у крајњој инстанци задржава класни детерминизам.