ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИ УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ АНГАЖОВАЊА ВЕЛИКИХ СИЛА НА БАЛКАНУ
Јован Базић, Жарко Обрадовић
Отвори публикацијуТРад се бави применом концепта епистемичких заједница у области безбедности, са циљем да се идентификују епистемичке заједнице у домену контроле нуклеарног наоружања, укаже на практичне импликације њиховог деловања, али истовремено испита и аналитичка вредност концепта. На темељу прагматичног конструктивизма, као теоријског оквира рада, указује се на делатни потенцијал епистемичких заједница, као актера безбедности, као и на њихову трансформативну улогу, као генератора промена на практично-политичкој равни. Посматрано шире, из визуре свеобухватног приступа безбедности, ширење дијапазона безбедносних проблема, њихово усложњавање и прожимање, подразумева активну улогу нових и све бројнијих актера, односно субјеката безбедности, али и умножавање објеката заштите, те се епистемичке заједнице, као синтеза организација цивилног друштва, научних института, независних експерата, представника универзитета и академске заједнице, могу посматрати и као специфични субјекти безбедности. Ауторка закључује да, по угледу на успешан пример контроле нуклеарног наоружања, бавећи се и другим безбедносним проблемима, епистемичке заједнице могу развијати и унапређивати безбедносне политике и праксе. Стога се у теоријском смислу, релевантност истраживања огледа у тематизацији безбедносних епистемичких заједница, кроз специфичну примену концепта на област контроле нуклеарног наоружања, чиме се уједно подстиче даља разрада концепта, нарочито у области безбедности.