Српска политичка мисао 3/2025

ЕНЕРГЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ И ЕФИКАСНОСТ – СЛУЧАЈ ПОЉСКОГ СЕКТОРА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Аутори
УДКУДК 327:620.92(438) Стране79-96 Година2025
Преузми PDF 10.5937/spm91-58267
Преглед истраживања

Сажетак

Обезбеђивање енергетске безбедности једне нације је кључно за њено целокупно функционисање. Тренутне геополитичке реалности су очигледно поткопале енергетску стабилност многих европских земаља, укључујући и Пољску. Штавише, компликована међународна ситуација је отежала процес модернизације и енергетске трансформације. Пољска већ годинама спроводи декарбонизацију, што подразумева постепено напуштање угљоводоника у корист извора енергије са ниским и нултим емисијама. Једна од иницијатива за јачање енергетске безбедности јесте и повећање ефикасности електроенергетског сектора. У овом случају, неопходна је не само модернизација и реконструкција структуре за производњу електричне енергије, већ и преносних мрежа. Смањење енергетског интензитета привреде остаје важан приоритет енергетске политике не само Пољске, већ и сваке земље у развоју. Овај рад има за циљ да истражи пољски електроенергетски сектор у односу на његов значај за националну безбедност и хитну потребу за повећањем енергетске ефикасности у годинама које долазе. Резултати сугеришу да је успостављање нових енергетских сектора неопходно; без динамизације модернизације и декарбонизације електроенергетског сектора, постизање стабилног и ефикасног енергетског система биће тешко постићи. Енергетска ефикасност у пољском енергетском сектору је кључни елемент у тежњи ка одрживом развоју и смањењу емисија, али и безбедности у ширем смислу. Тренутни енергетски систем Пољске углавном се заснива на фосилним горивима, посебно домаћем угљу, који задовољава већину енергетских потреба земље. Стога ће се повећање енергетске ефикасности у овом сектору током наредне две деценије одвијати кроз систематско смањење потрошње угља. У случају природног гаса, предвиђа се његова употреба као горива за стабилизацију пољског енергетског сектора. Процес декарбонизације повезан је са потребом пуштања у рад нових енергетских капацитета. У овом аспекту, кључна инвестиција биће изградња нуклеарне електране (у 2030-им) и повећано коришћење обновљивих извора енергије. Што се тиче зелене енергије, највећи потенцијал у Пољској представља енергија ветра, стога је стратешка инвестиција изградња приобалне ветроелектране и повећање капацитета копнених ветроелектрана. Од мањег значаја је соларна енергија или биомаса. Горе наведене инвестиције су неопходне не само да би се осигурала стабилност и ефикасност енергетског сектора, већ пре свега енергетска безбедност земље.

Извори и литература

Референце

  1. Błaszczyk, Alfred, Alina Matuszak-Flejszman, and Kamil Nawrocki. 2024. “Determinants of the development of photovoltaics in Poland.” Renewable Energy 233: 1–13. DOI: 10.1016/j.renene.2024.121161
  2. Bordoff, Janson, Manasi Deshpande, and Pascal Noel. 2019. “Understanding the interaction between energy security and climate change policy.” In Energy security: economics, politics, strategies, and implications, eds. Carlos Pascual and Jonathan Elkind, 209–248. Washington: Brookings Institution Press.
  3. Denholm, Paul, Erik Ela, Brendan Kirby, and Michael Milligan [Denholm et al.]. 2010. “Role of Energy Storage with Renewable Electricity Generation.” Report of National Renewable Energy Laboratory. DOI: 10.2172/972169
  4. Dołęga, Waldemar. 2018. “National grid electrical power infrastructure – threats and challenges.” Polityka Energetyczna – Energy Policy Journal 21 (2): 89–104. DOI: 10.24425/122769
  5. Dowejko, Jakub. 2023. “Hydrogen energy as a key player in Poland's Energy Policy 2040: A roadmap for System Transformation.” Procedia Computer Science 225: 1919–1927. DOI: 10.1016/j.procs.2023.10.182
  6. Dusiło, Marcin. 2024. “Transformacja energetyczna w Polsce. Edycja 2024.” Forum Energii. May 27, 2024. https://www.forum-energii.eu/transformacja-edycja-2024
  7. European Commission [EC]. 2019. Communication from the Commission to the European Parliament, the European Council, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, The European Green Deal. COM/2019/640 final.
  8. European Parliament, Council of the European Union [EP, CEU]. 2012. Directive 2012/27/EU of the European Parliament and of the Council of 25 October 2012 on energy efficiency, amending Directives 2009/125/EC and 2010/30/EU and repealing Directives 2004/8/EC and 2006/32/EC Text with EEA relevance, OJ L 315, 14.11.2012, p. 1–56. ELI: http://data.europa.eu/eli/dir/2012/27/oj
  9. European Parliament, Council of the European Union [EP, CEU]. 2018. Directive (EU) 2018/2002 of the European Parliament and of the Council of 11 December 2018 amending Directive 2012/27/EU on energy efficiency (Text with EEA relevance.) PE/54/2018/REV/1, OJ L 328, 21.12.2018, p. 210–230. ELI: http://data.europa.eu/eli/dir/2018/2002/oj
  10. Gillingham, Kenneth, Richard G. Newell, and Karen Palmer. 2009. “Energy Efficiency Economics and Policy.” The Annual Review of Resource Economics 1:597–620. DOI: 10.1146/annurev.resource.102308.124234
  11. Główny Urząd Statystyczny [GUS] 2012. Energia ze źródeł odnawialnych w 2011 r. Warszawa: Główny Urząd Statystyczny Departament Produkcji, Ministerstwo Gospodarki Departament Energetyki.
  12. Główny Urząd Statystyczny [GUS] 2021. Energia ze źródeł odnawialnych w 2020 r. Warszawa: Główny Urząd Statystyczny.
  13. Główny Urząd Statystyczny [GUS] 2024. Energia ze źródeł odnawialnych w 2023 r. Warszawa, Rzeszów: Główny Urząd Statystyczny, Urząd Statystyczny w Rzeszowie.
  14. Hassan, Muhammad W., Anna Manowska, and Thomas Kienberger. 2025. “A breakthrough in achieving carbon neutrality in Poland: Integration of renewable energy sources and Poland's 2040 energy policy.” Energy Reports 13: 653–669. DOI: 10.1016/j.egyr.2024.12.033
  15. Hebda, Wiktor. 2019. Polityka oraz sektor energetyczny w wybranych państwach Europy Południowo-Wschodniej (Serbia, Chorwacja, Bułgaria, Grecja, Rumunia). Kraków: Księgarnia Akademicka Publishing. DOI: 10.12797/9788381383530
  16. Hebda, Wiktor. 2021. “The North-South Gas Corridor in the Context of Poland’s Gas Transmission System—A Perfect Opportunity to Diversify Gas Resources.” Energies 14 (21), 7188: 1–21. DOI: 10.3390/en14217188
  17. Hebda, Wiktor. 2022. “Energy Policy of Poland until 2040. The Challenges and Threats to Energy Security in the Next Two Decades.” Politeja 19, 4 (79): 167–186. DOI: 10.12797/Politeja.19.2022.79.10
  18. Hebda, Wiktor. 2024. “Gas from the South, Not from Russia: The Possibility of Distributing Natural Gas from the Eastern Mediterranean to Poland and Central Europe.” Energies 17 (6), 1469: 1–20. DOI: 10.3390/en17061469
  19. Hebda, Wiktor, and Matúš Mišík. 2024. “In Search of Energy Security: Nuclear Energy Development in the Visegrad Group Countries.” Energies 17 (21), 5390: 1–20. DOI: 10.3390/en17215390
  20. Hebda, Wiktor, Katarzyna Leśniak, and Marek Stolorz. 2025. “Wind energy in Poland. A successful restart or another false start?” In EU energy and climate policy after COVID-19 and the invasion of Ukraine: decarbonisation and security in transition, eds. Matúš Mišík and Andrea Figulová, 195–210. London and New York: Routledge Taylor & Francis Group. DOI: 10.4324/9781032624839-14
  21. Jaffe, Adam B., Richard G. Newell, and Robert N. Stavins. 2004. “Economics of Energy Efficiency.” In Encyclopedia of Energy, ed. Cutler J. Cleveland, 79–90. Amsterdam: Elsevier.
  22. Kalicki, Jan H., and David L. Goldwyn. 2005. Energy and Security: Towards a New Foreign Policy Strategy. Washington: Woodrow Wilson Center Press and Johns Hopkins University Press.
  23. Khatib, Hisham. 2012. “Energy Efficiency and Electrical Power Generation.” In Energy Efficiency - A Bridge to Low Carbon Economy, ed. Zoran Morvaj, 331–344. Rijeka: InTech. DOI: 10.5772/38173
  24. Lepszy, Sebastian. 2020. “Analysis of the storage capacity and charging and discharging power in energy storage systems based on historical data on the day-ahead energy market in Poland.” Energy 213. DOI: 10.1016/j.energy.2020.118815
  25. Ministerstwo Klimatu i Środowiska, Agencja Rynku Energii S.A. [MKS, ARE]. 2022. Statystyka elektroenergetyki polskiej. Warszawa: Ministerstwo Klimatu i Środowiska, Agencja Rynku Energii S.A.
  26. Ministry of Climate and Environment of the Republic of Poland [MCERP]. 2021a. Energy Policy of Poland until 2040 (EPP2040). Warsaw: Ministry of Climate and Environment.
  27. Ministry of Climate and Environment of the Republic of Poland [MCERP]. 2021b. Energy Policy of Poland until 2040, Appendix 2: Conclusion from forecast analyses for the energy sector. Warsaw: Ministry of Climate and Environment.
  28. Ministry of Climate and Environment of the Republic of Poland [MCERP]. 2021c. Polish hydrogen strategy until 2030 with an outlook until 2040. Warsaw: Ministry of Climate and Environment.
  29. Ministry of National Assets [MNA]. 2019. The National of Energy and Climate Plan for 2021-2030. Objectives and targets, and policies and measures. Warsaw: Ministry of National Assets.
  30. Nawrot, Andrzej, and Anna Manowska. 2024. “Supercapacitors as Key Enablers of Decarbonization and Renewable Energy Expansion in Poland.” Sustainability 16 (1), 216: 1–27. DOI: 10.3390/su16010216
  31. Pawłowicz, Aleksandra, and Sebastian Jasinowski. 2025. “Magazyny energii w Polsce. Czy magazynowanie energii się opłaca?” EY Polska. January 24, 2025. https://www.ey.com/pl_pl/insights/strategy-transactions/magazyny-energii-w-polsce
  32. Rynek energetyczny. 2025. “Moc zainstalowana fotowoltaiki w Polsce.” April 17, 2025. https://www.rynekelektryczny.pl/moc-zainstalowana-fotowoltaiki-w-polsce/
  33. Sawulski, Jakub, Marcin Gałczyński, and Robert Zajdler. 2019. “Technological innovation system analysis in a follower country – The case of offshore wind in Poland.” Environmental Innovation and Societal Transitions 33: 249–267. DOI: 10.1016/j.eist.2019.07.002
  34. Sobczyk, Wiktoria, and Eugeniusz Jacek Sobczyk. 2021. “Varying the Energy Mix in the EU-28 and in Poland as a Step towards Sustainable Development.” Energies 14 (5), 1502: 1–19. DOI: 10.3390/en14051502
  35. Strojny, Jacek, Anna Krakowiak-Bal, Jarosław Knaga, and Piotr Kacorzyk [Strojny et al.]. 2023. “Energy Security: A Conceptual Overview.” Energies 16 (13): 1–35. DOI: 10.3390/en16135042
  36. Wierzbowski, Michal, Izabela Filipiak, and Wojciech Lyzwa. 2017. “Polish energy policy 2050 – An instrument to develop a diversified and sustainable electricity generation mix in coal-based energy system.” Renewable and Sustainable Energy Review 74: 51–70. DOI: 10.1016/j.rser.2017.02.046
  37. Wyszomierski, Rafał, Piotr Bórawski, Lisa Holden, Aneta Bełdycka-Bórawska, Tomasz Rokicki, and Andrzej Parzonko [Wyszomierski et al.]. 2025. “Competitive Potential of Stable Biomass in Poland Compared to the European Union in the Aspect of Sustainability.” Resources 14 (19): 1–21. DOI: 10.3390/resources14020019
  38. Yergin, Daniel. 1988. “Energy Security in the 1990s.” Journal of Foreign Affairs 67 (1): 110–132. DOI: 10.2307/20043677
Из истог броја

Повезане публикације