ПОДРИВАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ И НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ: ЈАВНА ПОЛИТИКА И ТАЈНО ДЕЛОВАЊЕ САД У ГРЧКОЈ ТОКОМ ХЛАДНОГ РАТА
Душан Спасојевић
Open publicationРепублика Србија се налази на последњем месту у Европи и међу последњима у свету по броју реализованих трансплантација. У раду ће бити дат преглед релевантне правне регулативе и изазови са којима се суочавају сви којима је донација органа неопходна, након што је Уставни суд Републике Србије утврдио да су одредбе члана 23. Закона о трансплантацији људских органа из 2018. године које се односе на донацију органа умрлог лица и одредбе члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива, неуставне, уз осврт на религијска становишта о овом актуелном правном, медицинском и биоетичком питању. Taкође, током пандемије Ковид-19 смањен је број донираних и трансплантираних органа, а у постковид периоду неретко се постављало питање поверења становништва у здравствене системе држава и Светску здравствену организацију, а у вези с тим и утицаја (не)поверења на одлуку појединаца да се појаве у улози потенцијалних донора, нарочито у државама које се суочавају са високим степеном корупције у свим областима, као и у ратним подручјима где се повећава могућност недозвољене трговине органима на црном тржишту. Ауторке закључују да ратни сукоби, не(постојање) јасног и потпуног законодавног оквира, као и степен поверења у државне и здравствене институције, директно утичу на број донора и извршених трансплантација у држави.