Српска политичка мисао 3/2025

ПЛАСИРАЊЕ ИДЕОЛОГИЈЕ У КОНТЕКСТУ ЕМАНЦИПАЦИЈЕ ФИЛМА ОД НАРАТИВА ПУТЕМ АТМОСФЕРЕ

Аутори
УДКУДК 327:316.7 Стране171-191 Година2025
Преузми PDF 10.5937/spm91-57642
Преглед истраживања

Сажетак

Рад објашњава развој скорије научне фантастике и хорора у филму у контексту остварења авангардног потенцијала кинематографије као технолошке форме која се може еманциповати од наратива, значајног за књижевност и позориште, и тиме развити сасвим ново и другачије културно искуство од оног заснованог на тексту. Док је већина савремене кинематографије још увек везана на наратив, предност научне фантастике и хорора је да су више отворени и доступни за споменути тип формалног експериментисања који се крајем 20. века развио у комерцијалним облицима културе, пре свега у оглашавању. Основна теза рада је да научна фантастика и хорор нису (више) маргинални жанрови, него простор најбитнијих авангардних експеримента у данашњој кинематографији; и да комерцијална визуелна култура, из које вуку своју инспирацију, није ниска него прото-авангардна управо јер није – за разлику од буржоаских културних форми – везана уз текст и наратив. У овом раду се доказује како је оглашавање прешло из наметљиве пропаганде у заводљиво искуство, ослободило своју визуелну димензију ограничења репрезентације и омогућило јој да се развија у процесу слободног експериментисања налик на авангардне тенденције у савременој уметности. Када је ова нова естетика, прво развијена у културно маргиналним жанровима као што су рекламе и музички спотови, нашла свој пут у кинематографију, такође је почела да трансформише ТВ серије и касније филмове, омогућавајући им да се ослободе наратива и искористе њен пуни технолошки потенцијал. Својом еманципацијом од наратива везаног за књижевност и позориште, кинематографија је постала мање репрезентативна и оријентисана на приче о људима и њиховом животу те искуствима, а све више научнофантастична на нивоу (визуелне) форме. Овај процес тако отвара нове естетске и технолошке перспективе које изгледају страно по свом разликовању од наратива на које смо навикли у класичној кинематографији. Истовремено, ова нова, технолошки мутирана кинематографија такође тежи хорору на нивоу садржаја – хорору у смислу стране атмосфере која нарушава и поткопава наратив. Рад се састоји од увода, четири поглавља и закључка. У уводу се описује ,,тиха револуција” у визуелној култури касног 20. века која почиње са формалним и технолошким експериментима у оглашавању које се онда преносе у музичке спотове и у раном 21. веку преплављују кинематографију, првенствено научну фантастику и хорор. У првом поглављу „Крај пласирања идеологије” анализирали смо историјске промене оглашавања у 20. веку и закључили да капиталистичко оглашавање прво преузима облике (политичке) пропаганде, карактеристичне за ancien régime и употребљава их док не развије своје, капитализму примереније облике оглашавање који се не темеље толико на убеђивању него више на завођењу и не промовишу толико неку идеју или производ него више атмосферу и афективно искуство. У другом поглављу „Пласирање идеологије у Euphoria и Too Old to Die Young” ту тезу применили смo на споменуте ТВ серије које јесу политичне, али не на начин наметнуте идеологије у дискурзивном облику него управо на начин креирања левичарске (Euphoria) и десничарске (Too Old to Die Young) атмосфере, креиране визуелним средствима. У трећем поглављу „Научно фантастична култура”, анализирали смо научну фантастику у филму и растућe тежине техно-визуелних форми, у којима научна фантастика представља авангарду у савременој култури уопштено и расправљали смо о проблемима који представљају за класичну, уз текст, рефлексију и наратив везану, буржоаску културу. У четвртом поглављу „Хибриди између научне фантастике и хорора” анализирали смо неколико примера и показали да су споменути жанрови битни јер су најдоступнији за нову визуелну естетику, тј. грађење атмосфере и превазилажење наратива технолошким средствима, док је њихова међусобна разлика у томе да научна фантастика ту страну атмосферу више гради на нивоу форме, док је хорор гради на нивоу садржаја. У закључку смо сажели основне тезе и закључке рада и додали да представљена анализа не важи за савремену кинематографију генерално (јер је она још увек доминантно везана уз наратив) него само за одређене нише унутар ње које нису превладавајуће квантитативно него су битне више због својих авангардних квалитета.

Извори и литература

Референце

  1. Adorno, Theodor, and Max Horkheimer. [1948] 2002. Dialectic of Enlightenment, trans. Edmund Jephcott, ed. Gunzelin Schmidt Noerr. Stanford: Stanford University Press.
  2. Ballard, James Graham. 1971. Fictions of Every Kind.” JG Ballard NonFiction. Last accessed on March 19, 2025. https://www.jgballard. ca/non_fiction/jgb_fictions.html
  3. Baudrillard, Jean. [1979] 2001. Seduction, trans. Brian Singer. Montreal: CTheory Books.
    Biehl-Missal, Brigitte, and Michael Saren. 2012. “Atmospheres of Seduction.” Journal of Macromarketing 32 (2): 168–180. DOI:
    10.1177/0276146711433650.
  4. Camatte, Jacques. 2014. “Decline of the Capitalist Mode of Production or Decline of Humanity?” trans. F. Perlman. In #Accelerate, eds. Robin Mackay and Armen Avanessian, 131–146. Falmouth: Urbanomic.
  5. Cixin, Liu. 2013. “Beyond Narcissism,” trans. Holger Nahm and Gabriel Ascher. In Chinese Science Fiction, eds. Yan Wu and Veronica Hollinger, special issue, Science Fiction Studies: 40 (1). Last accessed on March 19, 2025. https://www.depauw.edu/sfs/backissues/119/ Liu%20Cixin.html
  6. Crawford, Arran. 2023. “Speed and Politics.” In Sensibility in Ruins, eds. Marko Bauer and Primož Krašovec, special issue, Borec: 55 (814–816): 193–210.
  7. Deleuze, Gilles. [1962] 1983. Nietzsche and Philosophy. trans. Hugh Tomlinson. London: Continuum.
  8. Deleuze, Gilles. [1990] 1992. “Postscript on the Societies of Control.” October 16 (59): 3–7.
  9. Dick, Philip K. [1962] 1992. The Man in the High Castle. New York: Vintage.
  10. Fisher, Mark. 2009. Capitalist Realism. London: Zero Books.
  11. Flusser, Vilem. [1987] 2011. Does Writing Have a Future? trans. Nancy Ann Roth. Minneapolis: University of Minnesota Press.
  12. Fox, Dominic. 2009. Cold World. London: Zero Books.
  13. Heinrich, Michael. [2004] 2012. An Introduction to the Three Volumes of Marx’s Capital, trans. Alexander Locascio. New York: Monthly Review Press.
  14. Kittler, Friedrich. [1986] 1999. Gramophone, Film, Typewriter, trans.
    Geoffrey Winthrop-Young and Michael Wutz. Stanford: Stanford University Press.
  15. Krašovec, Primož. 2021. Tujost kapitala. Ljubljana: Sophia.
  16. Krašovec, Primož. 2023a. “Molekularni kapitalizem Ljubljane.” In Berlin ni Berlin / Ljubljana je Berlin, ed. Nicolas Hausdorf. Ljubljana: Sophia.
  17. Krašovec, Primož. 2023b. “Nirvana is a Waking Nightmare.” Anthropos 55 (1): 59–76. DOI: 10.26493/2630-4082.55.59-76
    Leroi-Gourhan, André. [1964] 1993. Gesture and Speech, trans. Anna Bostock Berger. Cambridge: The MIT Press.
  18. Moretti, Franco. 2013. The Bourgeois. London: Verso.
  19. Sampson, Tony. 2012. Virality. Minneapolis: University of Minnesota Press.
  20. Situationist International. [1962] 2006. “The Bad Days Will End.” Bureau of Public Secrets. http://www.bopsecrets.org/SI/7.baddays.htm. Last accessed: March 19, 2025.
  21. Tarde, Gabriel. [1902] 2007. “ Economic Psychology.” trans. Alberto Toscano. Economy and Society 36 (4): 614–643. DOI: 10.1080/ 03085140701615185.
  22. Vertov, Dziga. 1985. Kino Eye. trans. Kevin O’Brienn, ed. Annette Michelson. Oakland: University of California Press.
Из истог броја

Повезане публикације