ЕКОЛОШКА ПОЛИТИКА И ОТПОРНОСТ КРИТИЧНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ: ИЗАЗОВИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА УСЛЕД КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА
Јана Марковић, Лазар Д. Стојановић
Отвори публикацијуЕнергетска безбедност, као једна од кључних димензија националне безбедности, дубоко је повезана са економским и геополитичким процесима и представља један од највећих изазова са којима се регион Западног Балкана суочава, како на националном, тако и на наднационалном нивоу. На националном нивоу, енергетска безбедност је уско повезана са политичком стабилношћу и економском отпорношћу, док је на наднационалном нивоу тесно везана за текући процес европских интеграција региона. Западни Балкан се суочава са сложеним и узајамно повезаним изазовима у области енергетске безбедности и одрживости, који се посматрају у ширем оквиру Зеленог плана Европске уније и Зелене агенде за Западни Балкан. Овај рад анализира развој односа између енергетске безбедности, еколошке одрживости и регионалне сарадње, указујући на структурна и институционална ограничења која у појединим државама региона могу успорити темпо зелене транзиције. Применом квалитативног и компаративног оквира, истраживање идентификује кључне рањивости националних енергетских система и процењује ниво усаглашености са климатским циљевима ЕУ и циљем постизања климатске неутралности до 2050. године. Резултати показују да, упркос умереним помацима у интеграцији обновљивих извора енергије, регион Западног Балкана и даље у великој мери зависи од фосилних горива, посебно угља, и остаје осетљив на поремећаје у увозу енергената, што додатно успорава процес декарбонизације и дугорочне стабилности. Јачање механизама регионалне сарадње, уз транспарентне и предвидиве регулаторне оквире, намеће се као предуслов за унапређење енергетске безбедности и одрживости. Рад закључује да ће постизање климатске неутралности до 2050. године остати изузетно изазовно за државе Западног Балкана уколико регионална сарадња не буде значајно ојачана и усклађена са ширим европским напорима.