ОДНОС ИЗМЕЂУ ACTIO PRO SOCIO И ACTIO COMMUNI DIVIDUNDO У КЛАСИЧНОМ РИМСКОМ ПРАВУ

Research overview

Abstract

Ортаклук (societas) је често представљао извор сувласничке заједнице. Ствари које су ортаци уносили као улог, постајале су њихова заједничка имовина (communio). У овом случају ортаци су истовремено били и сувласници. Када између њих дође до спора, постављало се питање односа између actio pro socio, као тужбе која свој основ има у уговору о ортаклуку, и actio communi dividundo, као тужбе за развргавање сувласничке заједнице. У раду се анализира основ, предмет и циљ обе тужбе у класичном римском праву и указује на постојање њихове делимичне конкуренције у погледу потраживања која произилазе из сувласничке заједнице. Полазећи од фрагмената D. 17, 2, 38, 1 и D. 17, 2, 43, у раду се показује да се actio pro socio и actio communi dividundo не искључују у целини, већ само у погледу потраживања о којима је већ одлучено у претходном поступку. Због тога је посебна пажња посвећена процесноправним аспектима правила ne bis in idem у формуларном поступку, како би се показало како је дошло до тога да судија има главну улогу у спречавању двоструког одлучивања у поступцима по овим тужбама. На крају рада аутор истиче да се actio pro socio и actio communi dividundo међусобно допуњују, јер су обе тужбе биле неопходне за окончање свих односа између ортака.

Sources and literature

References

  1. Beghini, Marta. 2023. La divisione giudiziale della comunione non ereditaria – Studio sulla funzione dell’adiudicatio. Roma: Roma Tre Press.
  2. Berger, Adolf. 1912. Zur Entwicklungsgeschichte der Teilungsklagen im klassischen römischen Recht. Weimar: Hermann Böhlaus Nachfolger. Gai Institutiones (превео на српски Станојевић Обрад. 1982. О историјском развоју деобних тужби у класичном Римском праву. Београд: Нолит).
  3. Drosdowski, Thomas. 1998. Das Verhältnis von actio pro socio und actio
  4. Eisner, Bertold & Horvat, Marijan. 1948. Rimsko pravo, Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
  5. Levy, Ernst. 1918. Die Konkurrenz der Aktionen und Personen im klassischen römischen Recht, Bd. 1. Berlin: Vahlen.
  6. Romac, Ante. 1988. Rimsko pravo. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu – Pravni fakultet.
  7. Станковић, Емилија и Владетић, Срђан. 2025. Римско право, Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу – Правни факултет и Институт за правне и друштвене науке.
  8. Туцаковић, Саша. 2024. „Развргавање сувласничке заједнице на основу actio communi dividundo“. У Снежана Соковић (ур.), Усклађивање правног система Србије са стандардима ЕУ, књига 12 (стр. 95–104). Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу – Правни факултет и Институт за правне и друштвене науке.
  9. Thomas, Joseph Anthony Charles. 1972. Concurrence of Actions with Actio Pro Socio, Irish Jurist, 7 (1), pp. 151–160.
  10. Watson, Alan. 1998. The Digest of Justinian, Vol. 1–4. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
  11. ***. 1912. Јустинијанове Институције. Београд: Геца Кон и Архив за правне и друштвене науке (превео Лујо Бакотић).