ACTA URBIS – НОВИНЕ СТАРОГ РИМА
Милица Соврлић
Open publicationОртаклук (societas) је често представљао извор сувласничке заједнице. Ствари које су ортаци уносили као улог, постајале су њихова заједничка имовина (communio). У овом случају ортаци су истовремено били и сувласници. Када између њих дође до спора, постављало се питање односа између actio pro socio, као тужбе која свој основ има у уговору о ортаклуку, и actio communi dividundo, као тужбе за развргавање сувласничке заједнице. У раду се анализира основ, предмет и циљ обе тужбе у класичном римском праву и указује на постојање њихове делимичне конкуренције у погледу потраживања која произилазе из сувласничке заједнице. Полазећи од фрагмената D. 17, 2, 38, 1 и D. 17, 2, 43, у раду се показује да се actio pro socio и actio communi dividundo не искључују у целини, већ само у погледу потраживања о којима је већ одлучено у претходном поступку. Због тога је посебна пажња посвећена процесноправним аспектима правила ne bis in idem у формуларном поступку, како би се показало како је дошло до тога да судија има главну улогу у спречавању двоструког одлучивања у поступцима по овим тужбама. На крају рада аутор истиче да се actio pro socio и actio communi dividundo међусобно допуњују, јер су обе тужбе биле неопходне за окончање свих односа између ортака.