КРИТИЧКИ ОСВРТ НА „МАПУ (АНТИ)УТОПИЈА“ ДРАГОША КАЛАЈИЋА
Александар Саша Гајић
Open publicationНационална безбедност Републике Србије у трећој декади XXI века је условљена убрзаном динамиком глобалне нестабилности, као и вишедимензионалном трансформацијом безбедносних изазова, ризика и претњи које излазе из класичних државноцентричних оквира и шире се на нетрадиционална поља безбедности. Аутори настоје да сугеришу да, иако Стратегија националне безбедности Републике Србије из 2019. године настоји да понуди стратешко-институционални одговор на комплексан раст транснационалних ризика, попут хибридних и асиметричних претњи, тероризма, организованог криминала, миграција и климатских промена, она у значајној мери испољава концепцијска ограничења у сагледавању, детекцији и третману савремених безбедносних феномена попут пандемије заразних болести, сајбер безбедности, али и дигиталног суверенитета и безбедносних импликација у вези прекомерне употребе, али и злоупотребе вештачке интелигенције. Овај рад указује да је неопходно да се национална безбедносна политика Републике Србије оптимизује увођењем концепта „проширене безбедности” (widened security), која настоји да интегрише војне и невојне димензије (политичку, економску, социјеталну, еколошку и технолошку) са циљем дугорочног обезбеђивања адаптибилног система који би на проактиван начин штитио националне интересе у глобалном поретку који је оптерећен нарастајућом мултиполарношћу и модификацијом традиционалних изазова безбедности.