УТИЦАЈ РУСКО-УКРАЈИНСКОГ СУКОБА НА ОДНОСЕ ЗЕМАЉА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА ПРЕМА РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ
Хатиџа Бериша, Миле Анђелић
Open publicationИстраживачко поље које се најчешће именује студијама балканске другости, засновано је на претпоставкама дискурзивне колонизације као средства за производњу и репродуковање репрезентација једног дела света. У оквирима ових схватања различити и неретко несагласни приступи попут имаголошких тумачења репрезентација, постколонијалних студија и симболичких географија срасли су у јединствени приступ, док су истраживачи преузимали функционалне елементе различитих парадигми, одбацујући неуклопиво и тако најчешће избегавајући усвајање теоријских модела у њиховој примарној сложености и дубини. Премда интердисциплинарне - и засноване на синтези социјалне психологије, историографије, теорије и историје књижевности и социолошких теорија – студије текста о Балкану нису опстале као део научног тренда када им је историјски контекст поставио изазове попут укључивања делова ове географије у Европску унију и стога, уласка у такозвану посттранзицијску еру. Указивањем на резултате до којих су дошли истраживачи у овој области, истицањем методолошких слабости и постављањем ових истраживања у историјски контекст, у тексту се анализирају домети, слабе тачке и разлози због којих су имаголошке, балканистичке, постколонијалне и њима блиске студије, у оквиру истраживачког поља балканске другости, изгубиле актуелност.