СТАВОВИ ГРАЂАНА О СОЦИЈАЛНИМ РАДНИЦИМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Мср Ненад Спасојевић
Отвори публикацијуИако се Закон о спречавању насиља у породици примењује дуже од четири године, његова примена и ефикасност ретко су сагледавани из перспективе запослених у центрима за социјални рад. Стога је предмет овог истраживања била анализа искуства представника ове служе, са нагласком на сарадњу, унутрашње процедуре и ефекте процена и планова, с циљем да се утврде позитивне промене и изазови у вези са организацијом, садржајем рада и заштитом и подршком жратва насиља у породици. Коришћен је квалитативни приступ, односно тематска анализа, а фокус-групна дискусија као истраживачка техника. Узорак испитаника чиниле су 32 особе из центара за социјални рад у Нишу и општинама које гравитирају Основном јавном тужилаштву у Нишу. Укључени су и подаци раније спроведене анализе по истој методологији на узорку од 61-ог учесника из 17 одељења Градског центра за социјални рад Београд, што може да допринесе повећању репрезентативности узорка. Резултати су указали на оцену унапређене размене информација и сарадње са представницима полиције и тужилаштва, али и да недостаје разумевање феномена, положаја и потреба жртве, превентивне природе хитних мера, као и систематична процена безбедносних ризика. Нема довољно локаланих услуга, а требало би унапредити њихову сталност, доступност, квалитет и међуресорну сарадњу. Неодговарајуће је праћење и процена ефеката предузетих мера и услуга поршке, организација рада оптерећена је низом проблема, недостају обуке, као и ресурси, што доводи до „рада по инерцији” и појаве „сагоревања”, те тражи системска решења.