Политичка ревија 2/2026

НОРМАТИВНИ АСПЕКТИ ЗАШТИТЕ ЉУДСКИХ ПРАВА У УСЛОВИМА ПРИМЕНЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Аутори
УДКУДК 004.8:34 Стране299-333 Година2026
Преузми PDF 10.5937/pr88-66756
Преглед истраживања

Сажетак

Вештачка интелигенција, делујући у својој свеобухватној физичкој и свеприсутној дигиталној димензији, фундаментално трансформише многе интимне и јавне аспекте нашег свакодневног живота. Њена константна и све интензивнија присутност, која се огледа у све већем броју уређаја и апликација, одражава растућу друштвену тенденцију да се, у потрази за брзим саветима или ефикасним решавањем различитих личних и професионалних проблема и задатака, у потпуности и са све већим поверењем препустимо сложеним алгоритмима. У јавном дискурсу, често се са ентузијазмом наглашава њен неспорни потенцијал у подстицању економског раста, убрзању технолошког развоја и остваривању других мерљивих позитивних ефеката на друштво у целини. Међутим, у сенци ових обећавајућих наратива, у великој мери се занемарују значајни изазови пред којима се неминовно налазе основна права и слободе појединаца у овом новом технолошком окружењу. У даљем тексту, аутор ће настојати да пажљиво и систематично упозна читаоце са основним концептом људских права као темељним цивилизацијским достигнућем, њиховом богатом теоријском позадином која се развијала кроз историју филозофске и правне мисли, као и њиховом кључном улогом у актуелној и све интензивнијој дискусији о етичким, правним и друштвеним импликацијама савремене вештачке интелигенције. Од многобројних сложених и отворених питања која неминовно покреће све бржи развој и све шира примена вештачке интелигенције, нарочито у осетљивој области људских права, у наставку овог рада, аутор ће издвојити и критички се осврнути на, према мишљењу значајног броја стручњака и посматрача, најугроженија права која све чешће доспевају у сам центар интересовања, не само академске и научне заједнице већ и шире забринуте јавности. Та права су: право на приватност у дигиталном добу, принцип недискриминације у контексту алгоритамског одлучивања, слобода изражавања у онлајн простору, као и право на рад, које је нераскидиво повезано са све актуелнијим проблемом потенцијалне масовне незапослености и све израженије неједнаке расподеле економског богатства у друштву.

Извори и литература

Референце

  1. Anderson, Porter. 2024. “European Council: The New ‘AI Act’ Gets Final Approval”. Publishing Perspectives, May 21, 2024. Poslednji pristup 20. jun 2025. https://publishingperspectives.com/2024/05/european-council-the-new-ai-act-is-to-become-law/
  2. Barocas, Solon, and Andrew D. Selbst. 2016. “Big Data’s Disparate Impact”. 104 California Law Review 671, 671–732. DOI: 10.15779/Z38BG31
  3. Benedek, Wolfgang, and Minna Nikolova. 2003. Razumevanje ljudskih prava – priručnik o obrazovanju za ljudska prava. Beograd: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore
  4. Beogradski centar za ljudska prava
  5. Dimitrijević, Vojin, Milan Paunović, i Vladimir Đerić. 1997. Ljudska prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava, Dosije
  6. European Court of Human Rights. 2022. “Guide on Article 8 of the European Convention on Human Rights: Right to Respect for Private and Family Life”. Strasbourg: Council of Europe
  7. Evropska unija. 2012. „Povelja o osnovnim pravima Evropske unije”. Službeni list EU C 326. 26. октобар 2012
  8. Evropski parlament. 2023. “EU AI Act: First Regulation on Artificial Intelligence”. News. 12. June 2023. https://www.europarl.europa.eu/news/en/headlines/society/20230601STO93804/eu-ai-act-first-regulation-on-artifcial-intelligence
  9. Gajin, Saša. 2012. Ljudska prava: pravno-sistemski okvir. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta Union, Centar za unapređivanje pravnih studija, Institut za uporedno pravo
  10. Hadži-Vidanović, Vidan, i Marko Milanović. 2006. Ne smetajte, uživam u svojim pravima i slobodama. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava
  11. High-Level Expert Group on Artificial Intelligence [AI HLEG]. 2019. A Definition of AI: Main Capabilities and Scientific Disciplines. Brussels: European Commission
  12. Janičić, Predrag, i Mladen Nikolić. 2021. Veštačka inteligencija. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Matematički fakultet
  13. Krivokapić, Boris. 2017. „Pojam ljudskih prava”. Strani pravni život 61(1): 9–20
  14. Latonero, Mark. 2018. Governing Artificial Intelligence: Upholding Human Rights & Dignity. New York: Data & Society
  15. Leslie, David, Christopher Burr, Mhairi Aitken, Josh Cowls, Mike Katell, and Morgan Briggs. 2021. Artificial Intelligence, Human Rights, Democracy and the Rule of Law: A Primer. Strasbourg/London: Council of Europe
  16. The Alan Turing Institute
  17. Luknar, Ivana. 2025a. Socio-Political Effects of Technology. Belgrade: Institute for Political Studies
  18. Luknar, Ivana M. 2025b. “The Effect of Technological Progress on the Emergence of Social Deviations Interpreted Through the Issue of Alienation and Technology Dependency”. Sociološki pregled 59 (2): 586–609. DOI:10.5937/socpreg59-55492
  19. McCartney, Ava. 2023. “Your 7 Biggest Questions About ChatGPT, Answered”. Gartner, 5. april 2023. Poslednji pristup 15. jun 2025. https://www.gartner.com/en/articles/your-7-biggest-chatgpt-questions-answered
  20. Milosavljević, Milan. 2015. Veštačka inteligencija. Beograd: Univerzitet Singidunum
  21. Muller, Catelijne. 2020. The Impact of Artificial Intelligence on Human Rights, Democracy and the Rule of Law. Amsterdam: ALLAI
  22. Pejković, Marko. 2024. „Veštačka inteligencija i totalitarizam”. Arhiv 119 (1): 83–101. DOI:10.5937/adpn2401083P
  23. Pirkova, Eliska, Matthias Kettemann, Marlena Wisniak, Martin Scheinin, Emmi Bevensee, Katie Pentney, Lorna Woods, et al. 2021. Veštačka inteligencija i sloboda izražavanja u fokusu – priručnik za razvoj politika. Beč: Kancelarija predstavnice OEBS-a za slobodu medija [RFOM]
  24. Prlja, Dragan, Gordana Gasmi, i Vanja Korać. 2022. Ljudska prava i veštačka inteligencija. Beograd: Institut za uporedno pravo
  25. Risse, Mathias. 2018. Human Rights and Artificial Intelligence: An Urgently Needed Agenda. Cambridge, MA: Carr Center for Human Rights Policy, Harvard Kennedy School
  26. Russell, Stuart, and Peter Norvig. 2021. Artificial Intelligence: A Modern Approach. 4th ed. Harlow: Pearson
  27. Savet Evrope. 1950. „Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija o ljudskim pravima)”. ETS br. 5. Rim. 4. novembar 1950
  28. Savet Evrope. 1981. „Konvencija za zaštitu pojedinaca u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti.” ETS br. 108. Strazbur, 28. januar 1981
  29. Savet Evrope. 2001. „Konvencija o sajber-kriminalu (Budimpeštanska konvencija)”. ETS br. 185. Budimpešta. 23. novembar 2001
  30. Savet Evrope. 2019. „Veštačka inteligencija: Deset koraka za zaštitu ljudskih prava”. Strazbur: Savet Evrope
  31. Taumar, Sandeep. 2021. “Artificial Intelligence: Revolution, Definitions, Ethics and Foundation”. U Artificial Intelligence and Global Society: Impact and Practices, ur. Puneet Kumar, Vinod Kumar Jain, and Dharminder Kumar, 1–15. Boca Raton, FL: CRC Press
  32. Ujedinjene nacije. 1945. „Povelja Ujedinjenih nacija”. San Francisko. 26. jun 1945
  33. Ujedinjene nacije. 1948. „Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima”. Pariz. 10. decembar 1948
  34. Ujedinjene nacije. 1965. „Međunarodna konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije [ICERD]”. Njujork. 21. decembar 1965
  35. Ujedinjene nacije. 1966a. „Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima [ICCPR]”. Njujork. 16. decembar 1996
  36. Ujedinjene nacije. 1966b. „Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima [ICESCR]”. Njujork. 16. decembar 1966
  37. Ujedinjene nacije. 1979. „Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena [CEDAW]”. Njujork. 18. decembar 1979
  38. Čović, Ana V. 2020. „Pravo na privatnost i zaštita ličnih podataka u doba pandemije COVID-19”. Sociološki pregled 54 (3): 670–697. DOI:10.5937/socpreg54-27284.
Из истог броја

Повезане публикације