Социјална политика 1/2022

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА И КРИЗА – ОДГОВОР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ПАНДЕМИЈУ COVID-19

Authors
UDCУДК 304(497.11):616.89-008.441.44 Pages-20 Year2022
Download PDF 10.22182/sp.12022.4
Research overview

Abstract

Од децембра 2019. године пандемија COVID-19 је значајно променила социјалне и економске околности у свим државама света, те су након светске економске и мигрантске кризе националне државе поново суочене са изазовом прилагођавања социјалних политика. Са друге стране, постмодернистичке идеје, и из њих произашли нови социјални ризици у протеклих неколико деценија, увелико су ослабиле позицију националних држава као главних носилаца социјалне политике и условиле сужавање њених програма на оне који омогућавају ефикасно укључивање у тржиште рада.
Засновано на идеационом и институционалном приступу, у овом раду се анализира управљање кризом путем институционалног прилагођавања социјалне политике: прилагођавања спровођења успостављених права и услуга у временима кризе и креирања нових мера политичке интервенције у области социјалне политике које представљају директан одговор на кризу. У контексту пандемије COVID-19 и у националним оквирима Републике Србије, разматра се постављено истраживачко питање: у којим областима социјалне политике, на који начин и са којим циљевима је јавни сектор организовано пружио институционални одговор на кризом нарушено социјално благостање током 2020. године? Резултати анализе показују да су политичке интервенције одговора на кризу биле доминантно фокусиране на област економске политике, уз субвенционисање зарада као интервенцију на тржишту рада у области социјалне политике. Таргетиране мере подршке рањивим друштвеним групама су изостале, док је превладао универзалистички приступ подршци целокупној популацији у околностима кризом нарушеног социјалног благостања током пандемије COVID-19.

Sources and literature

References

  1. Љепојевић, Синиша. 2020. Брегзит револуција: Политичке рушевине и повратак суверенитета. Београд: БеоСинг.
  2. Михајловић Бабић, Сузана, и Наташа Милошевић. 2019. „Социјално искључивање држављана трећих земаља са европских тржишта рада.“ Социјална политика 3/2019: 83–101. doi: 10.22182/сп.32019.5.
  3. Офе, Клаус. 2016. Европа у замци. Београд: Службени гласник.
  4. Републички завод за статистику. 2020. „Сиромаштво и социјална неједнакост, 2019.” 31. 01. 2021. https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20201283.pdf.
  5. Уједињене нације Србија. 2020. COVID-19: Процена социо-економског утицаја. Београд: Уједињене Нације Србија.
  6. Уредба о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19 [УФП], „Сл. гласник РС“, бр. 54/2020.
  7. Уредба о формирању привременог регистра и начину уплате једнократне новчане помоћи свим пунолетним држављанима Републике Србије у циљу смањивања негативних ефеката проузрокованих пандемијом болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 [УЈП], „Службени гласник РС“, бр. 60/2020.
  8. Уредба о утврђивању програма финансијске подршке привредним субјектима за одржавање ликвидности и обртна средства у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 [УФПП], „Сл. гласник РС“, бр. 54/2020.
  9. Уредба о утврђивању Програма распореда и коришћења субвенција за подршку раду угоститељске и туристичке привреде због потешкоћа у пословању проузрокованих епидемијом болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 [УПС], „Сл. гласник РС“, бр. 11/2021, 23/2021 и 38/2021.
  10. Влада Републике Србије. 2020. Закључак 234. седница Владе Републике Србије, 24. март 2020. године. https://www.srbija.gov.rs/vest/454209/pravo-na-isplatu-socijalnih-davanja-produzeno-dok-traje-vanredno-stanje.php.
  11. Aluffi Pentini, Anna, and Walter Lorenc. 2020. “The Corona crisis and the erosion of ‘the social’ – giving a decisive voice to the social professions.” European Journal of Social Work (23) 4: 543−553. doi: 10.1080/13691457.2020.1783215.
  12. Beck, Ulrich. 1992. Risk Society. London: Sage.
  13. Bonoli, Giuliano. 2007. “Time matters: Postindustrialization, new social risks, and welfare state adaptation in advanced industrial democracies.” Comparative Political Studies 40 (5): 495–520. doi: 10.1177/0010414005285755.
  14. Borosch, Nikola, Johanna Kuhlmann and Sonja Blum. (2016). “Opening Up Opportunities and Risks? Retrenchment, Activation and Targeting as Main Trends of Recent Welfare State Reforms Across Europe.” In Challenges to European Welfare Systems, eds. Schubert Klaus, De Villota Paloma, and Johanna Kuhlmann, 769–791. Cham: Springer.
  15. Bradaš, Sarita, Mario Reljanović, i Ivan Sekulović. 2020. Uticaj epidemije COVID-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji uz poseban osvrt na radnike i radnice na prvoj liniji i u neformalnoj ekonomiji i višestruko pogođene kategorije. Beograd: Fondacija Centar za demokratiju.
  16. B92. 2020. „Završava se isplata pomoći od 100 evra za 6.145.529 građana Srbije: Ispunili smo obećanje.“ 8. jun 2020. https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=08&nav_id=1692724.
  17. Centar za socijalnu politiku. 2020. Inovativne prakse u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou u Republici Srbiji – odgovor na vanredno stanje usled pandemije Covid-19. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.
  18. Council Regulation (EU) 2020/672 of 19 May 2020 on the establishment of a European instrument for temporary support to mitigate unemployment risks in an emergency (SURE) following the COVID-19 outbreak, OJ L 159, 20.5.2020, p. 1–7.
  19. Council Regulation (EU) 2020/2094 of 14 December 2020 establishing a European Union Recovery Instrument to support the recovery in the aftermath of the COVID-19 crisis, OJ L 433I, 22.12.2020, p. 23–27.
  20. Council Regulation (EU, Euratom) 2020/2093 of 17 December 2020 laying down the multiannual financial framework for the years 2021 to 2027, OJ L 433I, 22.12.2020, p. 11–22.
  21. Dahlstedt, Magnus, and Anders Neergaard. 2019. “Crisis of Solidarity? Changing Welfare and Migration Regimes in Sweden.” Critical Sociology 45 (1): 121–135. doi: 10.1177/0896920516675204.
  22. Dodds, Klaus at al. 2020. “The COVID-19 pandemic: territorial, political and governance dimensions of the crisis, Territory, Politics.“ Governance 8 (3): 289-298. DOI: 10.1080/21622671.2020.1771022.
  23. Đurić, Živojin, i Miša Stojadinović. 2018. „Država i neoliberalni modeli urušavanja nacionalnih političkih institucija.” Srpska politička misao 62 (4): 41–57. doi: 10.22182/spm.6242018.2.
  24. European Centre for Disease Prevention and Control. 2020. “Situation dashboard – COVID-19 cases in Europe and worldwide.” Last accessed 7. 12. 2020. https://qap.ecdc.europa.eu/public/extensions/COVID-19/COVID-19.html#global-overview-tab.
  25. Elsässer, Lea, Inga Rademacher, and Armin Schäfer. 2015. “Cracks in the foundation: Retrenchment in advanced welfare states, economic sociology_the european electronic newsletter.” Economic Sociology: The European Electronic Newsletter 16 (3): 4–16.
  26. Hiscott, John et al. 2020. “The global impact of the Corona Pandemic.” Cytokine and Growth Factor Reviews 53: 1−9. doi: 10.1016/j.cytogfr.2020.05.010.
  27. Hooijer, Gerda, and Georg Picot. 2015. “European Welfare States and Migrant Poverty: The Institutional Determinants of Disadvantage.” Comparative Political Studies 48 (14): 1879–1904. doi: 10.1177/0010414015597508.
  28. International Labour Organization [ILO]. 2020. “ILO Monitor: COVID-19 and the world of work.” Last accessed 10. 12. 2020. https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/–
    -dgreports/—dcomm/documents/briefingnote/wcms_740877.pdf.
  29. International Labour Organisation [ILO]. 2021. “Covid-19 Country Policy Responses.” Last accessed: 24. 04. 2021. https://www.ilo.org/global/topics/coronavirus/regional-country/country-responses/lang–en/index.htm.
  30. Malgesini, Graciela, and EU Inclusion Strategies Group (2020). The Impact of Covid-19 on People Experiencing Poverty and Vulnerabitity: Rebuilding Europe with Social Heart. Brussel: European Anti-Poverty Network.
  31. Marchal, Sarah, Ive Marx, and Natascha Van Mechelen. 2014. “The Great Wake-Up Call? Social Citizenship and Minimum Income Provisions in Europe in Times of Crisis.” Journal of Social Policy 43 (2): 247–267. doi: 10.1017/S0047279413000950.
  32. Matković, Gordana. 2020. „Mreže socijalne sigurnosti u vreme COVID-19 krize“. 03. 02. 2021. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/08/Mreze_socijalne_sigurnosti_u_vreme_Covid-19_krize.pdf.
  33. Natili, Marcello. 2018. The Politics of Minimum Income: Explaining Path Departure and Policy Reversal in the Age of Austerity. Cham: Palgrave Macmillan.
  34. Proposal for a decision of the European Parliament and of the Council amending Decision No 1313/2013/EU on a Union Civil Protection Mechanism, COM/2020/220.
  35. Regulation (EU) 2020/461 of the European Parliament and of the Council of 30 March 2020 amending Council Regulation (EC) No 2012/2002 in order to provide financial assistance to Member States and to countries negotiating their accession to the Union that are seriously affected by a major public health emergency, OJ L 99, 31.3.2020, p. 9–12.
  36. Taylor-Gooby, Peter. 1994. “Postmodernism and Social Policy: A Great Leap Backwards?” Journal of Social Policy 23 (3): 385–404. doi: 10.1017/S0047279400021917.
  37. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 2020a. Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima I pristupu pravima u Republici Srbiji – sa naročitim osvrtom na COVID-19 pandemiju. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
  38. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 2020b. Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa grupa u riziku: uzroci, ishodi i preporuke. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
  39. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 2020v. Posledice COVID-19 pandemije na prihode i potrošnju domaćinstava iz perspektive osetljivih grupa. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
  40. Toccy, Nathalie. 2020. “International Order and The European Project in Times of COVID-19.” Instituto Affari Internationali. Last accessed 24. 04. 2021. https://www.iai.it/en/pubblicazioni/international-order-and-european-project-times-covid19.
  41. Udovički, Kori, i Pavle Medić. 2021. Uticaj COVID-19 krize na zaposlenost: Fokus na ranjive kategorije. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.
  42. United Nations Development Programme [UNDP]. 2020. COVID-19 Socio-Economic Impact Assessment. Belgrade: United Nations Development Programme.
  43. World Economic Forum [WEF]. 2020. “Europe surpasses 100,000 confimed coronavirus death – How did we get here?” Last accessed 25. 04. 2021. https://www.weforum.org/agenda/2020/04/coronavirus-deaths-europe/.
  44. World Health Organisation. “WHO Director-General’s opening remarks at the media briefing on COVID-19.” Last accessed 24.04.2021. https://www.who.int/director-general/speeches/detail/who-director-general-s-opening-remarks-at-the-media-briefing-on-covid-19—11-march-2020.
From the same issue

Related publications