Национални интерес 3/2020

СТРАТЕГИЈА ИЗГРАДЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ

Authors
UDCУДК 323.1(497.16) Pages129-157 Year2020
Download PDF 10.22182/ni.3932020.6
Research overview

Abstract

Као једна од најмлађих држава у Евопи, Црна Гора је посебно интересантан пример како се у политичком оквиру одвија симболичко надметање између два пројекта изградње нације. Питање црногорског националног идентитета представљало је средиште црногорске политике од краја 19. века, међутим никад није постојао јасан консензус на питање ко су тачно Црногорци. Подржана реконструисаним значењем црногорске нације, новонастала црногорска национална свест убрзана је након раскида са Србијом и проглашења независности 21. маја 2006. Црна Гора је од распада Југославије на свом путу ка државности прошла кроз транзиције из републике у Савезној Републици Југославији (СРЈ) у државу чланицу Србије и Црне Горе у периоду 2003-2006. године, а након тога у независну државу од 2006. године. Међутим, транзиција државности није представљала резултат једног ширег народног консензуса. Подела у владајућој политичкој странци реформисаних комуниста, Демократској партији социјалиста (ДПС) 1997. године, подстакла је политичку борбу између две бивше фракције ове странке. Током периода од 15 година промењиви политички програми владајућег ДПС-а и противничке Социјалистичке народне партије (СНП), послужили су као извор за редефинисање значења етничког (националног) идентитета. У својој конкуренцији за друштвене, политичке или економске ресурсе, црногорске елите су применом политичких мера, етно-културне државне политике и активним коришћењем медија успеле да поједине чињенице и догађаје претворе у референтне тачке за грађане Црне Горе на начин да идентификују себе. Стога су ти догађаји постали основа припадности одређеној заједници и уједно помогли у разграничењу специфичне црногорске од српске заједниц

Sources and literature

References

  1. Banac, Ivo. 1984. The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics. Ithaca: Cornell University Press
  2. .Bieber, Florian. 2003. Montenegro in Transition Problems of identity and Statehood. Baden-Baden: Nomos Verlagsgesellschaft
  3. .Boundaries, E. Georg 1997. “Cohesion and Switching: On We-Groups in Ethnic national and Religion Forms”. In Rethinking Nationalism and Ethnicity: The Struggle for Meaning and Order in Europe, eds. Hans-Rudolf Wicker (ed.), 251-273, Oxford: Berg Publishers
  4. .Brković, Savo. 1974. O postanku i razvoju crnogorske nacije. Titograd: Grafički zavod
  5. Brubaker, Rogers. 2004. Ethnicity Without Group. Cambridge: MA: Harvard University Press
  6. .Douglas, Anthony Smith. 1979. Nationalism in the Twentieth Century. New York: NYU Press.Đukanović, Dragan. 2014. „Identitetska pitanja” i linije unutrašnjih podela u Crnoj Gori”. Međunarodni problemi, br. 3-4: 395-422. DOI: 10.2298/MEDJP1404395D.
  7. Đurković, Miša, Montenegro: Headed for New Divisions, Conflict Studies Research Centre 07/2009.
  8. Džankić, Jelena. 2014., Reconstructing the Meaning of Being “Montenegrin”, Slavic Review, Vol. 73, No. 2: 347-371. DOI: 10.5612/slavicreview.73.2.347.
  9. Екмечић, Милорад. 2008. Дуго кретање између клања и орања. Београд: Завод за уџбенике.
  10. George, W. White. 2000. Nationalism and Territory. Oxford: Rowman & Littlefield.
  11. Glušica, Rajka 2010. Crnogorski jezik u čeljustima nacionalizma, Riječ: časopis za nauku o jeziku i književnosti, br.4: 25-45.
  12. Greenberg, David Robert. 2008. Language and Identity in the Balkans: Serbo-Croatian and its disintegration. Oxford: University Press.
  13. Guntram H. Herb, David H. Kaplan. 1999. Nested Identities: nationalism, Territory, Scale. Laham: Rowman and Littlefield.
  14. Hobsbawn, Eric. 1997. On History. London: Abacus.
  15. Ikegami, Eiko. 2000. A Sociological Theory of Public: Identity and Culture as Emergent Properties in Networks, Social Research 67(4). 989-1029.
  16. Ивић, Павле. 1986. Српски народ и његов језик. Београд: Српска књижевна задруга.
  17. Ičević, Dušan. 1998. Crnogorska Nacija. Beograd: Forum za etničke odnose.
  18. International Crisis Group, Montenegro,s Referendum: Europe report 42, Bruxelles. Последњи приступ 10. мај 2020, https://www.files.ethz.ch/isn/18060/b042_montenegro_s_referendum.pdf.
  19. James, Paul. 1997. Nation Formation: Towards a Theory of Abstract Community. London: Sage.
  20. Keiichi, Kubo. 2007. The issue of Independence and Ethnic Identity in Montenegro, Southeastern Europe 32(1):163-180. DOI: 10.1163/187633307X00101.
  21. Lilla, Mark 2001. The Reckless Mind: Intellectuals in Politics. New York: Review of books.
  22. Mayall, James. 1990. Nationalism and international Society. Cambridge: University Press.
  23. Милосављевић, Бранислав. 2019. „Безбедносна процена као чинилац стратегије националне безбедности Републике Србије.“ Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет безбедности
  24. Morrison, Kenneth. 2009. Montenegro, a modern history. London: I.B.Tauris & Co Ltd.
  25. Morrison, Kenneth. 2018. Nationalism, Identity and Statehood in Post-Yugoslav Montenegro. London: Bloomsbury Academic.
  26. Popović, M. Milan. 2002. Montenegrin mirror:polity in turmoil: (1991 – 2001). Podgorica. Nansen Dialogue Centre.
  27. Popović, M. Milan.2010. Podijeljena nacija: identitet, država, vlast. Cetinje: IVPE.
  28. Раковић, Александар. 2017. „Улога религијског интервенционизма у распаду СФР Југославије“. У Срби и пропаст Југославије: приручник, ур. Антић Чедомир и други, 93-114. Београд: Завод за уџбенике.
  29. Ramet, P. Sabrina. 2005. “The Politics of the Serbian Orthodox Church“. In: Serbia Since 1989, politics and society under Milosevic and after, eds. Sabrina P.Ramet and Vjeran Pavlaković, 255- 285, Washington: University of Press.
  30. Rastoder, Šerbo. 2003. “A short review of the history of Montenegro”, In: Montenegro in transition: Problems of Identity and Statehood, ed. Bieber Florian, 107-138. Baden-Baden: Nomos Verlagsgesellschaft
  31. .Simićević, Nikola. 2008. Crna Gora i srpsko pitanje, Nova srpska politička misao. Последњи приступ 10. мај 2020. http://starisajt.nspm.rs/Debate/2007_simicevic3.htm.
  32. Tuathail, Ó. Gearóid. 2000. Borderless worlds? Problematising discourses of deterritorialisation, In: Geopolitics at the End of the Twentieth Century: The Changing World Political Map, eds.Nurit Kliot and David Newman, 139-154. London: Frank Cass Publishers.
  33. Ustav Republike Crne Gore, „Službeni list Republike Crne Gore“, br. 48/92.
  34. Ustav Republike Crne Gore, „Službeni list Republike Crne Gore“, br. 01/07.
  35. Uprava za statistiku Crne Gore, Popis stanovništva 2003. Последњи приступ 10. мај 2020. https://www.monstat.org/cg/page.php?id=57&pageid=57.
  36. Witmeyer, M. Joseph. 2003. Elits and Popular Nationalism, British Journal of Sociology 53 (3). 321-341. DOI: 10.1080/0007131022000000536.
  37. Wicker, Rudolf-Hans. 1997. Rethinking Nationalism and Ethnicity: The Struggle for Meaning and Order in Europe. Oxford: Berg.
  38. Zakon o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš, „Službeni list Crne Gore”, br. 36/2011.
  39. Zakon o državnim simbolima i Danu državnosti Crne Gore, „Službeni list Rеpublike Crne Gore“, br. 47/2004.
From the same issue

Related publications