Institute for Political Studies

11 Dobrinjska Street
(4th floor)
11000 Belgrade

Contact details
SR
SR
Политичка ревија 4/2022

АУСТРОУГАРСКЕ „ЗАДЊЕ НАМЕРЕ” У ПОДИЗАЊУ КАТОЛИКА НА УСТАНAK У ХЕРЦЕГОВИНИ ЛЕТА 1875.

Authors
UDCУДК 94(497.15)"1875" Pages65-87 Year2022
Download PDF 10.22182/pr.7442022.3
Research overview

Abstract

Рад базиран на сведочењима савременика и резултатима досадашњих истраживања најрелевантнијих домаћих и страних историчара, доказује политику „задњих намера” бечке владе у подизању католика на устанак лета 1875. у Херцеговини. Вишевековне територијалне претензије Хабзбуршке монархије на Босански ејалет кулминирале су у завршници Велике источне кризе, када су са јасно дефинисаним тајним планом аустроугарског државног врха с пролећа на лето 1875. отпочеле оружане борбе хришћана против турске власти у Херцеговини. Раније припремљена побуна католика у јужној Херцеговини организована и вођена уз подршку пограничне војске у Далмацији, требала је европској јавности и великим силама да докаже нужност аустроугарске пацификације побуњених области, а потом и окупацију целог Босанског ејалета.

Sources and literature

References

  1. Алимпић, Mилева. 1892. Живот и рад генерала Ранка Алимпића у свези са догађајима из најновије српске историје, написала његова удовица Милева. Београд: Српска краљевска државна штампарија.
  2. Берић, Душан. 1995. „Почетак Херцеговачког устанка 1875. године.” Зборник за историју БиХ, (1): 203–235.
  3. Блед, Пол–Жан. 1998. Франц Јозеф. Београд: CLIO, Бања Лука: Глас српски.
  4. Виноградов, Б. Кирил. 1977. „Русско–aвстрийские отношения в связи с восстанием в Боснии и Герцеговине.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. I, ur. Rade Petrović, 113–126. Sarajevo: ANU BiH.
  5. Вукчевић, Мило. 1932. „О политици графа Андрашија према нашем народу уочи источне кризе”. Гласник Историског друштва у Новом Саду 13/V–3: 403–417.
  6. Вукчевић, Мило. 1950. Црна Гора и Херцеговина уочи рата 1874–1876. Цетиње: Народна књига.
  7. Грујић, Коста. 1956. Дневник из Херцеговачког устанка (од 6 августа до 16 октобра 1875 године). Београд: Војни музеј ЈНА.
  8. Екмечић, Милорад. 1980. „Историјски значај народних устанака у Великој источној кризи од 1875. до 1878.” У Србија у завршној фази Велике источне кризе (1877–1878). књ. 2, ур. Даница Милић, 475–499. Београд: Историјски институт, Просвета.
  9. Екмечић, Милорад. 1997. „Карактеристике Берлинског конгреса 1878. године.” У Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, ур. Милорас Екмечић, 257–282. Београд: БИГЗ.
  10. Екмечић, Милорад. 2002. „Дипломатске припреме рата Србије против Турске.” У Дијалог прошлости и садашњости, ур. Милорад Екмечић. 251–278. Београд: Службени лист СРЈ.
  11. Игнатьевъ, П. Н[иколай]. 1914. „Записки Гр. Н. П. Игнатьева (Съ примѣчаніями А. А. Башмакова).” Историческій вѣстникъ CXXXV/35: 441–462.
  12. Јакшић, Гргур. 1955. Босна и Херцеговина на Берлинском конгресу (расправа из дипломатске историје). Београд: Научна књига.
  13. Љубибратић, Саво и Тодор Крушевац. 1956. „Прилози за проучавање Херцеговачког устанка (Из архива војводе Мића Љубибратића).” Годишњак Историског друштва БиХ, VIII: 301–340.
  14. Мркоњић, Петар. (Карађорђевић, А. П). 1979. „Дневни записци једног усташа о босанско–херцеговачком устанку 1875–1878. године.” Мешовита грађа (Miscellanea) 7/18. Београд: Историјски институт.
  15. Никифоров, В. К[онстантин]. 2008. Россия и восстание в Боснии и Герцеговине 1875–1878. Документы. K. В. Никифоров (отв. редак.). Москва: РАН, ИНДРИК.
  16. Ристић, Јован. 1896. Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875–1878. Први рат. Прва књига. Београд: Штампарија код „Просвете”.
  17. Сафоновъ, П. А[лександръ]. 1900. Царствованіе императора Александра II. Москва: Изданіе книгопродавца М. В. Клюкина.
  18. Стари Ешкија. 1893. „Успомена на последњи херцеговачки устанак.” Застава, 17. децембар: 2.
  19. Татищев, С. С[ергей]. 1903. Императоръ Александръ II. Его жизнь и царствованіе. Томъ II. С.–Петербургъ: Изданiе А. С. Суворина.
  20. Теиновић, Братислав. 2011. „Велике силе и устанци у Босни и Херцеговини током XIX вијека.” Магистарска теза. Универзитет у Бањој Луци: Филозофски факултет.
  21. Тепић, Ибрахим. 1988. Босна и Херцеговина у руским изворима (1856–1878). Сарајево: Веселин Маслеша.
  22. Тунгуз–Перовић, Данило. 1923. Одјек Невесињске пушке 1875. год. Сарајево: Обод.
  23. Чубриловић, Васо, и Владимир Ћоровић. 1938. Српски народ у XIX веку. III. Београд: Геца Кон А. Д.
  24. Чубриловић, Васа. 1996. Босански устанак 1875–1878. Београд: Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ
  25. .Actenstücke 1878. Actenstücke aus den Correspondenzen des Kais. und. Kön. Gemeinsamen Ministeriums des Äussern über orientalische Angelegenheiten (vom 16. Mai 1873 bis 31. Mai 1877). Wien: Der K. K. Hof–und Staatsdruckerei.
  26. Angerstein, Wilhelm. 1875. Der Aufstand in der Herzegowina und die historische Entwicklung der orientalischen Frage. Leipzig: F. Luckhardt’sche Verlagsbuchhandlung.
  27. Badrov, B[onifac]. 1925. Fra Lovro Karaula (Prilog povijesti bosanskih Franjevaca). Sarajevo: Isl. dion. Štamparija.
  28. Bagger, Eugene. 1927. Francis Joseph. Emperor of Austria–King of Hungary. New York–London: G. P. Putnam’s Sons. The Knickerbocker Press.
  29. Barnwell, R. Grant. 1877. The Russo–Turkish War. San Francisko: A. Roman & Company.
  30. Beer, Adolf. 1883. Die orientalische politik Oesterreichs seit 1774. Prag: F. Tempsky/Leipzig: G. Freytag.
  31. Buconjić, Nikola. 1911. Povijest ustanka u Hercegovini i boj kod Stoca. Mostar: Hrvatska dionićka tiskarna.
  32. Burns, K. Charles. 1980. “The Balkan policy of count Gyula Andrássy.” PhD diss. University of Houston.
  33. Denton, W[illiam]. 1876. The Christians of Turkey, their condition under Mussulman rule. London: Daldy, Isbister & Co.
  34. Duggan, H. P. Stephen. 1902. The Eastern Question A Study in Diplomacy. New York: The Columbia University Press.
  35. Duke of Argyll. 1878. The Eastern Question, from the Treaty of Paris 1856 to the Treaty of Berlin 1878, and the second Afghan War. II. London: Strahan & Company Limited.
  36. Ekmečić, Milorad. 1973. Ustanak u Bosni 1875–78. Sarajevo: Veselin Masleša.
  37. Elliot, G. Henry. 1922. Some revolutions and other diplomatic experiences. London: John Murray.
  38. Forsyth, William. 1876. The Slavonic Provinces south of the Danube, A Sketch of their History and Present State in Relations to the Ottoman Porte. London: John Murray.
  39. Freeman, A. Edward. 1877. The Ottoman Power in Europe, its Nature, its Growth, and its Decline. London: Macmillan and Co.
  40. Gjurgjević, Martin. 1910. Memoari sa Balkana (1858–1878). Sarajevo: Naklada samoga pisca.
  41. Grabovac, Julije. 1991. Dalmacija u oslobodilačkom pokretu hercegovačko–bosanske raje (1875–1878). Split: Književni krug.
  42. Gujić, Kasim 1937. „Uloga Hrvata u Hercegovačkom ustanku”. Hrvatsko kolo XVIII: 179–197.
  43. Hegedüs, Rowland. 1937/38. “The Foreign policy of Count Julius Andrássy in the light of the Great War.” The Hungarian Quarterly 4/III: 627–642.
  44. Hvostov, M. V[ladimir], i I[saak] I. Minc. 1951. Historija diplomacije. Diplomacija novog doba (1872–1919). Drugi svezak. Zagreb: Matica hrvatska.
  45. Imamović, Mustafa. 1977. „Bosna izmedju Osmanske i Habsburške carevine u Istočnoj krizi 1875–1878. godinе.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom I, ur. Rade Petrović, 341–349. Sarajevo: ANU BiH.
  46. Langer, L. William. 1956. European Alliances and Alignments 1871–1890. New York: Alfred A. Knopf.
  47. Mackenzie Muir, G.[eorgina], and A.[delina] P. Irby. 1877. Travels in the Slavonic provinces of Turkey in Europe. I. London: Daldy, Isbister & Co.
  48. MacKenzie, David. 1967. The Serbs and Russian Pan–Slavism 1875–1878. New York: Cornell University Press.
  49. Marković, Stipo. 1970/71. „Uspomene don Stjepana Krešića iz Bosanskog ustanka 1875–1878. god.” Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH X–XI: 411–464.
  50. Milićević, A. Ivan. 1934. „U Ravnom prije 330 i prije 60 godina, O šestdesetgodišnjici hercegovačkog ustanka pod don Ivanom Musićem.” HNK Napredak (1935) XXV: 192–200.
  51. Miller, William. 1913. The Ottoman Empire 1801–1913. Cambridge: The University Press.
  52. Nikić, Andrija. 1977. „Hercegovački ustanak u svjetlu novih izvora.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom II, ur. Rade Petrović, 315–332. Sarajevo: ANU BiH.
  53. Pavličević, Dragutin. 1979. „Otpor аustrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini i njegov odjek u Banskoj Hrvatskoj.” U Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, ur. Milorad Ekmečić, 251–278. Sarajevo: ANU BiH.
  54. Pavlinović, Mihovio. 1877. Hrvatski razgovori. Zadar: Brzotiskom Narodnog lista.
  55. Redlich, Joseph. 1929. Emperor Francis Joseph of Austria. A Biography. London: MacMillan and Co., Limited.
  56. Rupp, H. George. 1976³. A Wavering friendship: Russia and Austria 1876–1878. Philadelphia: Porcupine Press.
  57. Sosnosky, von Theodor. 1913. Die Balkanpolitik Ősterreich–Ungarns seit 1866. I. Stuttgart und Berlin: Deutsche Verlags–Anstalt.
  58. Spaits, Alexander. 1907. Der Weg zum Berliner Kongress, historische entwicklung Bosniens und der Herzegowina bis zur okkupation 1878. Wien und Leipzig: C. W. Stern.
  59. Stillman, J. William. 1877. Herzegovina and the late Uprising: The Causes of the Latter and the Remedies, from the Notes and Letters of A Special Correspondent. London: Longmans, Green and Co.
  60. Stojanović, D. Mihailo. 1968. The Great powers and the Balkans 1875–1878. Cambridge: The University Press.
  61. Sumner, H. Benedict. 1962². Russia and the Balkans 1870–1880. Hamden, London: Archon Books.
  62. Suppan, Arnold. 1977. “Aussen–und Militärpolitische strategie Österreich–Ungarns vor beginn des Bosnischen aufstandes 1875.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom I, ur. Rade Petrović, 159–175. Sarajevo: ANU BiH.
  63. Šamić, Midhat. 1981. Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeću (1836–1878.) i njihovi utisci o njoj. Sarajevo: Veselin Masleša.
  64. Šišić, Ferdo. 1928. Korespondencija Rački–Strossmayer. Knjiga Prva. Od 6. Okt. 1860. do 28. Dec. 1875. O stogodišnjici rođenja Franje Račkoga. Zagreb: JAZU.
  65. Teinović, Bratislav. 2019. „Nacionalno–politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800–1878).” Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjoj Luci: Filozofski fakultet.
  66. Tejlor, P. J. A[lan]. 1968. Borba za prevlast u Evropi 1848–1918. Sarajevo: Veselin Masleša.
  67. Tepić, Ibrahim. 2008. „O finansijskom položaju Bosne i Hercegovine u sastavu Osmanskog carstva od 50–tih do 70–tih godina XIX stoljeća u svjetlu ruskih izvora.” Prilozi Instituta za istoriju (37): 11–29.
  68. Vego, Marko. 1953. Don Ivan Musić i Hrvati u Hercegovačkom ustanku 1875–1878 godine. Sarajevo: Državna štamparija.
  69. Wertheimer, v. Eduard. 1913. Graf Julius Andrássy. Sein leben und seine Zeit. II Band. Stuttgart: Deutsche Verlags–Anstalt.
From the same issue

Related publications