Српска политичка мисао посебно издање 4/2022

ЧУДНО ДА ЧУДНИЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ – КОНТЕКСТ ОПШТИХ ИЗБОРА У СРБИЈИ 2022. ГОДИНЕ

Аутори
УДКУДК 324(497.11)“2022“ Стране15-34 Година2022
Преузми PDF 10.22182/spm.specijal42022.1
Преглед истраживања

Сажетак

У овом тексту анализирам политички контекст избора који су одржани 3. априла 2022. године у Србији. Насупрот уобичајених изборних циклуса, ови избори се одржавају након пет великих процеса који у значајној мери обликују изборну кампању: (1) бојкот парламентарних избора 2020. и излазак опозиције из представничких институција, те преговори о изборним условима уз међународно посредовање; (2) двогодишњу епидемију Kовид19 и њене политичке последице, (3) талас еколошких протеста крајем 2021. године, (4) референдум у вези са променом Устава Републике Србије у јануару 2022. и (5) избијање рата у Украјини у марту 2022. Бојкот избора и преговори око изборних услова су ојачали успостављену основну линију поделе на странке власти и странке опозиције са мањим акцентом на идеолошке разлике. Иако су велике теме попут Kовид-19 или рата у Украјини увеле нове теме на политичку агенду, обе нове теме су толико специфичне да се странке нису јасније диференцирале у односу на њих. Референдумска кампања која је представљала својеврстан увод у изборни циклус обележена је релативно пасивним учешћем највећих странака и коалиција, о чему сведочи и ниска излазност. Сви ови процеси додатно су замаглили линије подела, али и „испразнили“ политичко поље и скоро га потпуно редуковали на однос према владајућој странци, те председнику државе и СНС.

Извори и литература

Референце

  1. Abertazzi, Daneille. 2009. “Reconciling ‘Voice’ and ‘Exit’: Swiss and Italian Populists in Power.“ Politics 29 (1): 1-10. https://doi.org/10.1111/j.1467-9256.2008.01332.x
  2. Bieber, Florian. 2018. “Patterns of Competitive Authoritarianism in the Western Balkans.“ East European Politics 34 (3): 337–354. https://doi.org/10.1080/21599165.2018.1490272
  3. Freedom House. 2020. Serbia: Freedom in the World. Washington, DC: Freedom House.
  4. Jovanović, Milan. 2020. „Snižavanje izbornog praga – motivi i posledice.“ U Dijalog o izborima 2020, ur. Dejan Milenković, 89-106. Beograd: Fakultet političkih nauka
  5. Levitsky, Steven and Lucan Way. 2020. “The New Competitive Authoritarianism.“ Journal of Democracy 31 (1): 51–65.
  6. Lončar, Jelena i Dušan Spasojević. 2022. “Bukom protiv diktature: borba za simboličko predstavljanje.“ Sociologija 64 (2): 227-247. DOI: https://doi.org/10.2298/SOC2202227L
  7. Olson, M. David. 1998. “Party Formation and Party System Consolidation in the New Democra­cies of Central Europe.“ Political Studies 66: 432–464.
  8. Petrović, Valentina. 2020. „Threats to democracy: measures taken by right–wing populist regimes during the Covid19 crisis in Eastern Europe.“ Političke perspektive 10 (2-3): 51-67. https://doi.org/10.20901/pp.10.2-3.03
  9. Pešić, Jelena. 2017. „Politička participacija učesnika protesta protiv diktature.“ Sociologija 59 (4): 452-475. doi: https://doi.org/10.2298/SOC1704452P
  10. Sitter, Nick. 2002. “Cleavages, Party Strategy and Party System Change in Europe, East and West.“ Perspectives on European Politics and Society 3 (3): 425–451.
  11. Spasojević, Dušan. 2020. „Bojkot izbora kao uzrok parcijalnog rascepa u Srbiji.“ U Dijalog o izborima 2020, ur. Dejan Milenković, 59-87. Beograd: Fakultet političkih nauka.
  12. Spasojević, Dušan, 2021. “Two and a Half Crises: Serbian Institutional Design as the Cause of Democratic Declines.“ Political Stuides Review (on-line first) DOI: 10.1177/14789299211056197
  13. Tepavac, Tara. 2021. „Parlament Srbije.“ U Podrivanje demokratije, ur. Dušan Spasojević, 79-104 . Beograd: CRTA.
  14. Vuković, Danilo. 2021. „Vladavina prava u Srbiji.“ U Podrivanje demokratije, ur. Dušan Spasojević, 17-44. Beograd: CRTA.
Из истог броја

Повезане публикације