Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Политичка ревија 2/2022

ЗАШТО ВИСОКООБРАЗОВАНИ ОДЛАЗЕ? ИЗАЗОВИ ЕМИГРАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Аутори
УДКУДК 314.743(497.11)“20“ Стране121-144 Година2022
Преузми PDF 10.22182/pr.7222022.7
Преглед истраживања

Сажетак

Емиграција високообразованих је глобалан феномен, видљив кроз трансконтиненталну миграцију из неразвијених у развијена подручја. Државе Западног Балкана, рангиране су као високо емиграциона подручја, посебно у односу на квалификовану радну снагу. Како би се умањиле социо-економске последице емиграције, држава је последњих година изградила нормативни и институционални оквир за управљање овим комплексним процесом. Међутим, низ социо-економских и политичких фактора, представљају изазов у имплементирању мера и ограничавају домете за постизање “win-win” ефекта у односу на категорију високообразованих потенцијалних емиграната. Рад се заснив на примени SWOT анализе и реализацији три фокус групе са студентима основних и постдипломских студија, као и са високообразованим лицима у радном односу. У раду фокус група учествовало је укупно 15 учесника, узраста од 20 до 40 година. Такође, у анализи су коришћени резултати квантитативних истраживања, релевантне домаће и стране научне и стручне литературе. Резултати истраживања упућују на закључак да, упркос постојећим напорима, још увек није успостављен дубински приступ у управљању спољним миграцијама високообразованих у Србији. Лимитиран приступ огледа се у неразвијеним механизмима праћења овог аспекта миграција, као и кроз предоминантно истицање економских мотива као потисних фактора. Тако се искључује низ других психолошких и социјалних мотива повезаних са потребом за самореализацијом индивидуе и животом у инклузивној политичкој заједници.

Извори и литература

Референце

  1. Акциони план за период 2021–2023. за спровођење Стратегије за управљање економским миграцијама за период 2021–2027. „Сл. гласник РС”, 89/2021
  2. Aврамовић Зоран. 2012. „Одлив мозгова из Србије-Једно лице глобализације образовања.” Социолошки преглед, 46 (2): 189–202. doi: 10.5937/socpreg53-22229.
  3. Арандаренко, Михаил. 2021. Национална студија о Србији: Разумевање интереакције између миграције, људског капитала и тржишта рада. European Training Foundation and Vienna Institute for Economic Studies.
  4. Бјелобр, Гордана. 2018. „Истраживање о миграцијама студената.” Демографски преглед, 69/2018: 1–4.
  5. Бобић, Миријана, Милица ВековићАнђелковић и Власта Кокотовић Коназир. 2016. Студија о спољним и унутрашњим миграцијамаграђана Србије са посебним освртом на младе. Београд: ИОМ, УНДП и Шведска агенција за развој и сарадњу.
  6. Болоњска декларација. Доступно: https://www.mas.bg.ac.rs/_media/upis/bolonjska-deklaracija.pdf. Приступљено: 30. септембар 2021.
  7. Влада Републике Србије. 2018. Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва за период 2014–2017. године са приоритетима за наредни период. Влада Републике Србије.
  8. Гречић, Владимир. 2017. „Утицај миграција на развој Србије.” Међународна политика, 1168: 36–61.
  9. Група за анализу и креирање јавних политика (ГАЈП). 2018. Квалитет докторских студија у области друштвених и хуманистичких наука у Србиј. Београд: Група за анализу и креирање јавних политика.
  10. Закон о високом образовању. „Сл. гласник РС”, бр. 76/2005
  11. Закон о изменама и допунама закона о високом образовању. „Сл. гласник РС” бр. 44/2010.
  12. Институт за иновације и развој. 2020. Трошкови емиграције младих. Београд: Westminister Foundation for Democracy, Институт за иновације и развој и Western Democracy Initiative.
  13. Јарић, Исидора и Мартина Вукасовић. 2009. „Болоњска реформа високог школства у Србији: мапирање фактора ниске ефикасности студирања.” Филозофија и друштво 20 (2): 119–151. doi: 10.2298/FID0902119J.
  14. Кабинет Министра за демографију и популациону политику [Кабинет МДПП]. 2018. Миграције студената. Београд: Кабинет министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Републички завод за статистику.
  15. Митровић Љ, Драгана. 2020. „Значај студије дијаспоре-Са посебним освртом на досадашње истраживање дијаспоре.” Национални интерес 39 (3): 89–107. doi: 10.22182/ni.3932020.4.
  16. Мојић, Душан и Ирена Петровић. 2013. „Млади и легитимност друштвеног поретка у Србији: Размишљања и делања у правцу емиграције.“ Социологија, 15 (2): 229–244. doi: 10.2298/SOC1302229M.
  17. Рашевић, Марија. 2018. „Криза рађања у Србији: новији увиди.” У Ка бољој демографској будућности Србије, ур. Владимир С. Костић, Славица Ђукић Дејановић и Миријана Рашевић, 24–51. Београд: Српска академија наука и уметности и Институт друштвених наука.
  18. Републички завод за статистику [РЗС]. 2017. Статистика образовања. Саопштење, број 177 – год. LXVVI. Београд: РЗС.
  19. Републички завод за статистику [РЗС]. 2019. Статистика образовања. Саопштење, број 168 – год. LXXI. Београд: РЗС
  20. Републички завод за статистику [РЗС]. 2020. Статистика образовања. Саопштење, број 166 – год. LXX. Београд: РЗС.
  21. Републички завод за статистику [РЗС]. 2021. Статистика образовања. Саопштење, број 164 – год. LXXI. Београд: Републички завод за статистику.
  22. Станковић, Драганa. 2011. „Одлив мозгова као губитак и(или) добитак за земљу порекла.” Годишњак FПН, 5 (5): 515–526. doi: 10.5937/godfpn1411077v.
  23. Станковић, Владимир. 2014. Србија у процесу спољних миграција. Београд: Републички завод за статистику.
  24. Стратегија о економским миграцијама Републике Србије за период 2021–2027. године, “Службени гласник РС”, бр. 21/2020.
  25. Docquier, Frédéric, Olivier Lohest and Abdeslam Marfouk. 2007. “Brain drain in developing countries.“ World Bank Econ. Rev.21 (2): 193–218. doi: 10.1093/wber/lhm008.
  26. Education Resources Information Center [ERIC]. https://eric.ed.gov/ last accessed December 28 2020.
  27. Gidens, Entoni. 2005. Sociologija. Beograd: Centar za izdavačku delatnost.
  28. Kaukab, Shahana. 2005. “Situation of migration and potential available to reverse the brain drain – Case from Pakistan.“ Public Pers. Manag. 34 (1): 103–112. doi: 10.1177/009102600503400106.
  29. Mishra, Prachi. 2006. Emigration and BrainDrain: Evidence from the Caribbean. International Monetary Found.
  30. Naumovski, Ljupcho. 2021. “The Attraction of Intellectual Migration-Brain Drain or Exodus of Human Capital in Southeast Europe-Western Balkans and North Macedonian Transitional Conditions.“ The International Journal of Social Sciences World (TIJOSSW), 3 (2): 1–24. doi: 10.5281/zenodo.5131347.
  31. Organization for Economic Cooperation and Development [OECD]. 2015. “Serbia.” In Connectings with Emigrants: A Global Profile of Diasporas 2015. Paris: OECD.
  32. Panev, Goran i Jelena Despić-Predojević. 2012. „Prostorni aspekti emigracije iz Srbije. Tri vruće emigracione zone.” Stanovništvo, 50 (2): 35–64. doi: 10.2298/STNV1202035P.
  33. Park, Stephen. 1998. “Fluid migration in the vadose zone from 3-D inversion of resistivity monitoring data.“ Geophysics, 63 (1): 41–51. doi: 10.1190/1.1444326.
  34. Popadić, Dragan, Zoran Pavlović i Srećko Mihailović. 2019. Mladi u Srbiji 2018/2019. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung.
  35. Pudar Draško, Gazela, Bojana Radovanović i Nemanja Krstić. 2015. Studiranje u inostranstvu i povratak u Srbiju. Beograd: Institut ekonomskih nauka.
  36. Radonjić, Ognjen and Mirijana Bobić. 2021. “Brain Drain Losses–A Case Study of Serbia.“ International Migration, 59 (1): 5–20. doi: 10.1111/imig.12710.
  37. Rašević, Marija. 2016. „Migracije u funkciji razvoja:Mogućnosti ili mit.” U Seobe i razvoj, ur. Veselin Vukotić, Danilo Šuković, Mirijana Rašević, Slobodan Maksimović i Vladimir Goati, 50–58. Beograd: Centar za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.
  38. Rašević, Marija i Petar Vasić. 2017. „Obrazovanje kao faktor fertiliteta i populacione politike u Srbiji.” Annales Series historia et sociologia 27 (3): 599–610. doi: 10.19233/ASHS.2017.42.
  39. Šantić, Danica. 2020. Leaving Serbia: Aspiration, intentions and drivers of youth migration. Belgrade: Friedrich Ebert Stiftung.
  40. Tomović, Smiljka. 2019. “What we talk about family?: Concept in context.“ Sociologija, 61 (3), 301–322. doi: 10.2298/SOC1903301T.
  41. Vega-Muñoz, Alejandro, Paloma Gónzalez-Gómez-del-Miño and Cristia Felipe Espinosa Juan. 2021. “Recognizing new trends in brain drain studies in the framework of global sustainability.“ Sustainability, 13 (6), 3195. doi: 10.330/su13063195.
Из истог броја

Повезане публикације