Српска политичка мисао 2/2022

ДА ЛИ ЦИЉ ЗАИСТА ОПРАВДАВА СРЕДСТВО? ПРОБЛЕМ МОРАЛНОСТИ И ЛЕГИТИМИТЕТА У МАКИЈАВЕЛИЈЕВОЈ ПОЛИТИЧКОЈ МИСЛИ

Аутори
УДКУДК 321.01:929 Machiavelli N Стране143-163 Година2022
Преузми PDF 10.22182/spm.7622022.7
Преглед истраживања

Сажетак

Основни циљ овог рада је темељно разматрање проблема моралности и легитимитета у оквиру политичке теорије ренесансног мислиоца Никола Макијавелија. У фокусу анализе ће бити централни принцип Макијавелијеве политичке етике, који оправданост дела условљава њиховим крајњим исходом; тврдићемо да, уколико је исправно формулисан и протумачен, он може успешно да служи као критеријум успостављања легитимитета политичких одлука. У првом делу рада ће бити оквирно представљен карактер Макијавелијеве политичке мисли, са акцентом на смештање проблема моралности и легитимитета у теорију која им иначе не придаје на значају. Други део ће бити посвећен детаљној анализи кључне максиме Макијавелијеве политичке етике, према којој се легитимитет морално проблематичних дела може бранити само на основу њиховог позитивног исхода, као и њеној популарној, поједностављеној формулацији „циљ оправдава средствоˮ. У трећем делу рада ће бити испитана и упоређена различита тумачења која Макијавелијеву политичку мисао у домену етике описују као аморалистичку, односно као иморалистичку, након чега ћемо понудити оригиналну интерпретацију која политичку етику овог ренесансног мислиоца тумачи као јединствен облик морализма.

Извори и литература

Референце

  1. Berlin, Isaiah. 1980. “The Originality of Machiavelli.ˮ In Against the Current: Essays in the History of Ideas, 25‒79. New York City: Viking Press.
  2. Dancy, Jonathan. 2017. “Moral Particularism.ˮ Stanford Encyclopedia of Philosophy https://plato.stanford.edu/entries/moral-particularism/.
  3. Grubiša, Damir. 1985. Vreme, čovek, delo.ˮ U Izabrano delo, Prvi tom, prir. Damir Grubiša. Zagreb: Globus.
  4. Živanović, Igor. 2011., „Platon, Makijaveli i makijavelizam.ˮ U Filozofija i Društvo, 45‒67. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
  5. Kahn, Victoria. 2010. “Machiavelli’s Afterlife and Reputation to the Eighteenth Century.ˮ In The Cambridge Companion to Machiavelli, eds. John M. Najemy, 239‒256. Cambridge: Cambridge University Press.
  6. Kant, Imanuel. 2008. Zasnivanje metafizike morala. Beograd: Dereta.
  7. Makijaveli, Nikolo. 1985. „Vladalac.ˮ U Izabrano delo, Prvi tom, prir. Damir Grubiša. Zagreb: Globus.
  8. Makijaveli, Nikolo. 1985. „Rasprava o prvoj dekadi Tita Livija.ˮ Izabrano delo, Prvi tom, prir. Damir Grubiša. Zagreb: Globus.
  9. Milo, Ronald. 1983. “Amorality.ˮ Mind, Vol. 92, No. 368.
  10. Pavlović, Vukašin. 2007. „Makijaveli: republikanizam i tehnologija vlasti.ˮ Godišnjak 1 (1): 45-81.
  11. Platon. 2005 Država. Beograd: Dereta.
  12. Pocock, John. 2010. “Machiavelli and Rome: Machiavelli as Ideal and as History.ˮ In The Cambridge Companion to Machiavelli, eds. John M. Najemy, 144‒157. Cambridge: Cambridge University Press.
  13. Raspudić, Nino. 2020. “Human Nature in Machiavelli: Anthropological Pessimism as the Basis of Political Realism.ˮ Filozofksa istraživanja. Zagreb: Filozofski fakultet.
  14. Strauss, Leo. 1957. “Machiavelli’s Intention: The Prince.ˮ The American Political Science Review 51 (1): 13‒40. doi: https://doi.org/10.2307/1951768.
  15. Stupar, Milorad. 2010. Filozofija politike: antičko i moderno shvatanje političke zajednice Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Из истог броја

Повезане публикације