Српска политичка мисао 1/2022

РЕХАБИЛИТОВАЊЕ НДХ УМАЊИВАЊЕМ БРОЈА ЖРТАВА У ЈАСЕНОВЦУ

Аутори
УДКУДК 341.485(497.13)"1941/1945" Стране189-216 Година2022
Преузми PDF 10.22182/spm.7512022.9
Преглед истраживања

Сажетак

За разлику од Немачке, која је на више начина исказала и преузела одговорност за Други светски рат – кроз изјаве њених представника, исплате репарација и материјалне сатисфакције жртвама рата, али и на разне симболичне начине (одавањем поште жртвама), од којих је најпознатији онај из 1971. године, када је њен тадашњи канцелар Вили Брант, приликом званичне посете Пољској, клекао пред спомеником Пољацима палим у Другом светском рату као жртве нацизма – Хрватска избегава да искаже одговорност за злочине, поготово за злочин геноцида Независне Државе Хрватске (НДХ), сараднице нацистичке Немачке. Притом, савремена Хрватска (њена историографија, публицистика и њени знаничници) настоји да умањи број жртава страдалих под патронатом усташке клерофашистичке државе, посебно у једном од највећих логора у окупираној Европи, у Јасеновцу. На тај начин, ревизијом историје, рехабилитује се НДХ. А тиме се, пре свега, онемогућава историјско помирење између потомака жртва и потомака починиоца злочина геноцида. Одражава се то на укупне односе између Срба и Хрвата.

Извори и литература

Референце

  1. Архив Југославије, фондови „Попис жртава рата 1941-1945ˮ (сигнатура: АЈ, 179) и „Савез удружења бораца НОР-а“ (сигнатура: АЈ, 297, фасц. бр. 25)
  2. Бакић, Митар. 1945. „Југославија мора добити правичну накнаду за ратна пустошења“, Борба (Београд), 30. јун: 1-2.
  3. Борба (Београд). 1950. „За што бољи успех пописажртава Народноослободилачког рата“. 19. јануар: 2.
  4. Бродар, Вида, Антон Погачник, Србољуб Живановић, 1992. „Извештај антроплога о гробовима у Јасеновцу“. У Catena mundi, књига I. Прир. Предраг Р. Драгић Кијук, 766-786. Краљево: Ибарске новости Београд: Матица Срба и исељеника Србије.
  5. Буквић, Д., и М. Сретеновић. 2021.„Националним памћењем против ревизије историје“, Политика (Београд), 12. децембар: 9.
  6. Булајић, Милан, 1994. „Јасеновачки мит“ Фрање Туђмана. Београд: Стручна књига.
  7. Вучелић, Милорад, 1990. „Дух НДХ“. Политика (Београд), 25. фебруар: 5.
  8. Драгишић, Петар. 2021. „Усташе у бугарским документима“. 6. септембар. Последњи приступ: 22. 12. 2021. https://stellapolarebooks.com/2021/09/06/%d1%83%d1%81%d1%82%d0%b0%d1%88%d0%b5-%d1%83-%d0%b1%d1%83%d0%b3%d0%b0%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b8%d0%bc-%d0%b4%d0%be%d0%ba%d1%83%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d1%82%d0%b8%d0%bc%d0%b0-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d0%b0%d1%80/.
  9. Ђурић Мишина, Вељко, 2021. Ископавања у Јасеновцу 1964. године: Студија случаја сведочења др Србољуба Живановића. Београд: издање аутора.
  10. Живановић, Србољуб, 2021. Јасеновац: непокајани геноцид. Београд: Пешић и синови.
  11. Жртве рата 1941-1945: Попис из 1964. године, 1992. Београд: Савезни завод за статистику.
  12. Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, 1946. Злочини у логору Јасеновац. Загреб. Фототипско издање, 2013. Бања Лука: ЈУ Спомен подручје Доња Градина.
  13. Земаљски одбор Савеза бораца НОР-а Босне и Херцеговине, пов. број 10/49, Сарајево, 28. новембар 1949. год. Допис за попис жртава рата обласним, среским и градским одборимаСавеза бораца. АЈ, фонд бр. 297, фасц. бр. 25
  14. Историјски архив Београда, фонд „Збирка мемоарске грађе и Бањичког логора“ (сигнатура: ИАБ, 1885, БЛ-934)
  15. Јањић, Јован, 2020. Издржимо на узаном путу. Београд: Vukotić media.
  16. Јањић, Јован, 2018. Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000). Београд: Новости.
  17. Кољанин, Милан, 2020. „Документа из Архива Војводине о злочинима Независне Државе Хрватске“. У Усташка зверства: Зборник докумената (1941-1945). Прир. Милан Кољанин. Нови Сад: Архив Војводине, Епархија бачка, Архив Републике Српске.
  18. Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, 1848. Генерална скупштина Уједињених нација: Резолуцијом бр. 260А (III), 9. децембра 1948. године.
  19. Музеј жртава геноцида (Београд). 2021. „Попис жртава рата1941-1945.“ https://www.2.muzejgenocida.rs/popis-zrtava-rata-1941-1945
  20. Остојић, Стево. 1964. „Цвет изнад Јасеновца“, Политика (Београд), 17. новембар: 10.
  21. Поименични попис жртава концентрацијског логора Јасеновац 1941-1945., 1. издање. 2007. Јасеновац: Спомен-подручје Јасеновац.
  22. Политика (Београд). 1961. „Говор председника Тита“, 5. јул: 1-6.
  23. Политика (Београд). 1950. „Прикупљање података о жртвама рата почиње у Београду 29. овог месеца“. 26. јануар: 3.
  24. Политика (Београд). 1964. „СР Немачка нема никакву моралну легитимацију за било какве поступке против бивших бораца“. 12. март: 4.
  25. Политика (Београд). 1950.а. „У Босни и Херцеговини почео попис жртава рата“. 26. јануар: 3.
  26. Срби у мемоарима Хермана Нојбахера, 2007. Приредио Никола Живковић. Београд: Јасен.
  27. Хорстенау, Глез фон, 2007. Између Хитлера и Павелића. Превео са немачког Никола Живковић. Београд: Нолит.
  28. Цветковић, Драган, 2019. „Геостатистичка анализа људских губитака у концентрационом логору Јасеновац“. Историја 20. века, год. 37, 1/2019: 93-120. DOI: https://doi.org/10.29362/ist20veka.2019.1.cve.93-120
  29. Штрбац, Саво. 2021. „НДХ на ХРТ-у и једне старе новине“, Политика (Београд), 29. новембар.
  30. Adriano, Pino – Giorgio Cingolani, 2011. La via dei conventi: Ante Pavelić e il terrorismo ustascia dal Fascismo alla Guerra Fredda. Milano: Mursia.
  31. Banić, Nikola. 2016. „Zastrašujuće manipulacije uprave Jasenovca.“ Hrvatski tjednik. 14. siječnja. Последњи преглед: 24. 12. 2021. https://www.hkv.hr/hrvatski-tjednik/22397-n-banic-zastrasujuce-manipulacije-uprave-jasenovca.html
  32. Banić, Nikola i M.[laden] Koić, 2020. „Jasenovački mit u ‘dobrom’ društvu Kominterne“, Hrvatski tjednik (Zadar), br. 813, 23. travanj (април): 17-19.
  33. Vuković, Tomislav, 2014. „Ideologijska i dnevnopolitička uloga jasenovačkoga mita” (intervju sa Mladenom Ivezićem). Glas Koncila (Zagreb), br. 2092, 27. srpanj (јул): 6-7.
  34. Geiger, Vladimir, 2013. „Brojidbeni pokazatelji o žrtvama logora Jasenovac, 1941. – 1945. (procjene, izračuni, popisi)“, ČSP, br. 2: 211-242.
  35. Geiger, Vladimir, 2020. „Pitanje broja žrtava logora Jasenovac u hrvatskoj i srpskoj historiografiji, publicistici i javnosti nakon raspada SFR Jugoslavije – činjenice, kontroverze i manipulacije“, ČSP, br. 2: 517-587. DOI: https://doi.org/10.22586/csp.v52i2.11253
  36. Srna, 2011. „Bastašić: NDH sve više prisutna u Hrvatskoj.” 2. februara, 2011. https://jadovno.com/bastasic-ndh-sve-vise-prisutna-u-hrvatskoj/#.YcHdIcnMLIU
  37. Tuđman, Franjo, 1989. Bespuća povijesne zbiljnosti. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske.
Из истог броја

Повезане публикације