Institute for Political Studies

11 Dobrinjska Street
(4th floor)
11000 Belgrade

Contact details
SR
SR
Српска политичка мисао посебно издање 1/2022

ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ И СРПСКА СТРАТЕШКА КУЛТУРА

Authors
UDCУДК 355.02(497.11) Pages11-40 Year2022
Download PDF 10.22182/spm.specijal2022.1
Research overview

Abstract

Неутралност је најчешће третирана као дискутабилан пројекат. Реч је о концепту који је праћен бројним контрадикцијама и дилемама и отвореним оспоравањима, почев од тога шта концепт данас значи, да ли је кредибилан, рeалан, могућ и морално утемељен концепт, посебно да ли га контекст глобалних процеса дисквалификује као концепт у будућности.
Теоријско полазиште текста јесте да неутралност, иако радикално модификована, није ишчезла већ и даље представља концепт који је важан сегмент међународне политике. Поновно оживљавање реалполитике у међународним односима последњих година, као и изазови мултиполарног концепта међународних односа представљају важне подстицаје легитимности избора неутралности и афирмације стратешке културе која фаворизује вредносне постулате неутралности. Пракса европских неутралних држава, без обзира што су неке од њих значајно редефинисале носеће постулате неутралности, посебно чињеница да су то државе које улазе у ред најуспешнијих савремених друштава, иде у прилог одрживости таквог концепта.
У том смислу у тексту је презентована аргументација да настојање Републике Србије да практикује војну неутралност као дугорочно безбедносно опредељење представља избор стратешког карактера. Геополитички, историјски и бројни други разлози снажно потврђују карактер такве одлуке. Посебно важан аспект таквог избора представљају и носећи вредносни садржаји стратешке културе српског народа који снажно кореспондирају са идејом војне неутралности. Стратешка култура српског народа која своје полазиште има у Косовском завету и која је стварана у условима изразито ненаклоњене историје, представља аутентичан оквир утемељења једног нарочитог односа према стратешким националним питањима у будућности. Високо вреднован однос према слободи, независности, спремност на жртву за више циљеве, као и посебан друштвени статус војске, представљају суштинске постулате српске стратешке културе и као такви могу да представљају важан програм даљег унапређења концепта војне неутралности.

Sources and literature

References

  1. Bazić, Jovan. 2012. „Uticaj Kosovskog mita u oblikovanju srpskog nacionalnog identiteta.“ Srpska politička misao, god. 19, vol 38 (4): 253-271.
  2. Bošković, Sanja, 2014. Kosovski kulturološki mit. Beograd: Službeni glasnik.
  3. Đerić, Gordana. 2005. Pr(a)vo lice množine: Kolektivno samopoimanje i predstavljanje : mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju „Filip Višnjić“.
  4. Đurašinović Radojević, Dragana. 2016. „Švajcarska oružana neutralnost.“ u Uticaj vojne neutralnosti Srbije na bezbednost i stabilnost u Evropi. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
  5. Ejdus, Filip. 2008. „Bezbednost, kultura, identitet.“ Bezbednost Zapadnog Balkana, No. 7-8.
  6. Grozdić, Borislav, 2001. Pravoslavlje i rat. Beograd: NIC VOJSKA.
  7. Jončić, Miloš. 2016. „Geneza neutralnosti u izvorima međunarodnog prava.“ u Uticaj vojne neutralnosti Srbije na bezbednost i stabilnost u Evropi. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
  8. Karsh, Efraim. 1988. Neutrality and Small States. London: Routledge.
  9. Krstić, Zoran i Borislav Grozdić. 2012. „Kosovski zavet i srpska strateška kultura u 19. i 20. veku.“ Zenit, br. 2.
  10. Krivokapić, Boris. 2010. Enciklopedijski rečnik međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Beograd: Službeni glasnikKrstić, Zoran i Borislav Grozdić. 2012. „Kosovski zavet i srpska strateška kultura u 19. i 20. veku.“ Zenit: 2.
  11. Mitrović, Milovan M. 2016. “Fenomenologija i dijalektika nacionalnog identiteta i srpskog identiteta Srbije.“ u Zbornik radova Identitetski preobražaj Srbije, Beograd: Pravni fakultet.
  12. Muller, Leos. 2019. Neutrality in World History. New York and London: Routledge.
  13. Povelja UN. 1945. Poslednji pristup 15.04.2021., http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document__ci/2016-05/povelja_un_cir.pdf
  14. Rašković, Jovan. 1990. Luda zemlja. Beograd: Akvarijus.
  15. Smith, Stephen B. 2012. „The Geographic Origins of Strategic Cullture.“, Baku: Khazar Journal of Humanities and Social Sciences.
  16. Starčević, Srđan i Srđan Blagojević. 2019. „Odnos srpskog društvenog karaktera i vojne neutralnosti.“ Vojno delo, 8: 256-272.
  17. Stepić, Milomir. 2019. „Geopolitički temelji srpske strateške kulture.“ Vojno delo, 8.
  18. Stojanović, Stanislav i Jovanka Šaranović. 2021. „Azijski Pacifik i američko-kinesko nadmetanje.“ Srpska politička misao, 1: 111-143.
  19. Stojanović, Stanislav i Žikica Bardžić. 2017. „Teorija i praksa bezbednosti između Hobsovih i Kantovih filozofskih postulata.“ Vojno delo, 1.
  20. Stojanović, Stanislav. 2019. „Posebnost odnosa strateške kulture i strategije.“ Vojno delo, 8.
  21. Stojanović, Stanislav. 2020. „Savremena strateška kultura i vojna neutralnost.“ Vojno delo, 4: 210-233.
  22. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. 2019. Strategija odbrane Republike Srbije. Beograd.
  23. Tanasković, Darko. 2021. „Ostati svoj.“ Beograd: ODBRANA 344.
  24. Volc, Kenet. 2008. Teorija međunarodne politike. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose.
  25. Vuković, Nebojša. 2016. „Geostrategijski aspekti bezbednosno-odbrambenih opcija Srbije.“ u Uticaj vojne neutralnosti Srbije na bezbednost i stabilnost u Evropi, ur. Srđan T. Korać, Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
From the same issue

Related publications