Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Српска политичка мисао посебно издање 1/2022

СТРАТЕШКО ПРОМИШЉАЊЕ ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ СРБИЈЕ: МОГУЋНОСТИ, ИЗАЗОВИ И РИЗИЦИ

Аутори
УДКУДК 355.02(497.11) Стране123-146 Година2022
Преузми PDF 10.22182/spm.specijal2022.5
Преглед истраживања

Сажетак

Концепт неутралности је у историјском паду, највише због процеса глобализације, али и негативних искустава неутралних држава у светским ратовима. Три државе у Европи су се одлучиле за неутралну политику у постхладноратовском периоду, међу којима је и Србија. Проблеми са којима се суочава српски народ последица су „разби-распада“ бивше Југославије и негативног међународног имиџа који је формиран у јавном мњењу на Западу током деведесетих. Србија се определила за дугорочну примену концепта војне неутралности, након вишегодишњег настојања да формира адекватан стратегијски оквир који би требало да обезбеди оптималне могућности за реализацију националних интереса у реалном геополитичком и геостратешком окружењу. Хипотетички оквир рада се заснива на становишту да опредељење за војну неутралност нуди многе стратешке предности за реализацију националних интереса, али се у превизији стратегијских опција њене реализације крију и многа ограничења. Имајући у виду специфичности концепта војне неутралности, у раду ће се анализирати основне теоријске поставке неутралности, посебности примене наведеног концепта у геополитичкој и геостратешкој реалности Србије и усклађености стратегијско-доктринарних решења према наведеном дугорочном политичком опредељењу. Посебна пажња биће посвећена доктрини свеобухватне одбране и одвраћању као дефанзивном стратегијско-доктринарном опредељењу које је иманентно неутралности.

Извори и литература

Референце

  1. Avramov, Smilja. 2011. Međunarodno javno pravo, Beograd: Akademija za diplomatiju i bezbednost.
  2. Blagojevic, Veljko. 2019. ”The Impact of Neutrality on National Doctrine Development”, in Alliance Planning and Coalition Warfare: Historical and Contemporary Approaches, Ed. Harold E. Raugh, Jr., 280-300, Belgrade: Heeresgeschichtliches Museum, Wien and Strategic Research Institute.
  3. Blagojević, Veljko. 2016. „Potencijal vojne neutralnosti Republike Srbije u savremenim međunarodnim odnosima“ u Uticaj vojne neutralnosti Srbije na bezbednost i stabilnost u Evropi ur. Srđan T. Кorać, 240-258, Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu i Hanns Seidel Stitung.
  4. Blagojević, Veljko. 2017. Srbija i izazovi odbrambene diplomatije. Beograd: Medija centar Odbrana.
  5. Črnčec, Damir. 2016. „Jamči li neutralnost suverenitet.” u ND Vijesti, Poslednji pristup 29.07.2016. http://www.natomontenegro.me/vijesti/95698/Jamci-li-neutralnost-suverenitet.html.
  6. Daalder, Ivo, and Michael O’Halon. 2000.Wining Ugly – NATO’s War to Save Kosovo, Washington DC: Brookings University Press.
  7. Dalsjo, Robert. 2014. “The Hidden Rationality of Sweden’s Policy of Neutrality During the Cold War.” Cold War History, Vol. 14, No. 2: 175-194. doi.org/10.1080/14682745.2013.765865
  8. Evans, Graham, and Jeffrey Newnham. 1998. The Penguin Dictionary of International Relations. London: Penguin Books.
  9. Krivokapić, Boris. 2006. Međunarodno pravo, koreni, razvoj, perspektive. Beograd: Megatrend univerzitet.
  10. Mannitz, Sabine. 2007. The Normative Construction of the Soldierin Switzerland: Constitutional Conditions and Public Political Discourse – The Swiss Case, Frankfurt: Peace Research Institute.
  11. Müller, Leos. 2019. Neutrality in World History, Routledge Taylor & Francis Group.
  12. Narodna Skupština R. Srbije. 2007. Rezolucija o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=80729, poslednji pristup 17. decembra 2020.
  13. Novaković, Igor S. 2011. „Koncept neutralne države.“ Međunarodna politika, Vol. 1141: 5-20. udk: 327(1-652)+(497.11).
  14. Novaković, Igor S. 2019. Stalna neutralnost u Evropi u posthaldoratovskom periodu. Beograd: Institut za evropske studije.
  15. Pavlović, Puniša. 1997. Srbija u međunarodnim odnosima, Beograd: Mostovi.Petković Ranko. 1982. Teorijski osnovi neutralnosti, Beograd: Rad.
  16. Pierik, Roland, and Wibren Van Der Burg. 2014. “What Is Neutrality?” Ratio Juris – An International Journal of Jurisprudence and Philosophy of Law, Vol. 27, No. 4: 496–515. doi.org/10.1111/raju.12057.
  17. Prime Minister’s Office Publications. 2012. Finnish Security and Defence Policy, Helsinki: Prime Minister’s Office
  18. Grlić-Radman, Gordan. 2002. „Neutralnost Švicarske i njezino članstvo u UN-u“, Politička misao, Vol XXXIX, br. 3: 145-162.
  19. Simoens, Tom. 2015. ”Brave Little Belgium. A Neutral Country among Great Powers.” u Prvi svetski rat, Srbija, Balkan i velike sile, ur. Srđan Rudić i Milan Milkić, Beograd: Istorijski institut i Institut za strategijska istraživanja.
  20. SSNO i Centar oružanih snaga za strategijska istraživanja i studije. [SSNO] 1987. Strategija opštenarodne odbrane i društvene samozaštite SFRJ. Beograd: SSNO.
  21. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije. 2019. „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 94/2019.
  22. Strategija odbrane Republike Srbije. 2019. „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 94/2019.
  23. Swedish Ministry of Defence. 2004. Our Future Defence, The Focus of Swedish Defence Policy, 2005-2007, Stockholm: Ministry of Defence.
  24. Štavljanin, Dragan, 2013. „Posthladnoratovske „neutralne“ zemlje – Moldavija, Turkmenistan, Ukrajina“, u Neutralnost u XXI veku – pouke za Srbiju, ur. Igor S. Novaković, Beograd: ISAC fond.
  25. Tatalović, Siniša. 1991. „Odbrambeni sustav Švicarske”, Politička misao 28, No. 4: 99-114. UDK 355/359(494).
  26. Trapara, Vladimir. 2016. „Finlandizacija postpetooktobarske Srbije“, u Uticaj vojne neutralnosti Srbije na bezbednost i stabilnost u Evropi, ur. Srđan T. Кorać, 188-220, Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu i Hanns Seidel Stitung.
  27. Zarić, Ivan M. 2015. „Klasične evroatlantske geopolitičke teorije – relevantnost na početku 21. veka.“ u Geopolitički položaj Srbije i Balkana između Evroatlantizma i Evroazijstva, ur. Ljubiša Despotović i Aleksandar Gajić, 23–37, Novi Sad: Kultura polisa.
Из истог броја

Повезане публикације