ВЕЛИКА СТРАТЕГИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – НЕМОГУЋА МИСИЈА?
Младен Лишанин
Отвори публикацијуУ савременој академској литератури постоји мноштво дефиниција које настоје да укажу на специфичност ЕУ као актера у међународним односима. У овом раду, ауторкa се ослања на постструктуралистичко становиште у међународним односима, те полази од става да ЕУ не поседује предискурзиван идентитет, већ је њен идентитет изграђен кроз дискурс. У складу са постструктуралистичким становиштем, ауторка заступа став да идентитет ЕУ захтева “спољашњег другог” кога истовремено и конструише. Рад је стога усмерен на моћ која се налази у основи односа „ја–други”, те на представе и праксе које омогућавају изградњу супериорности и инфериорности у овом односу. У првом делу рада представљају се основе постструктуралистичког становишта у међународним односима и студијама европске интеграције. Други и трећи део рада анализирају дискурсе ЕУ као заједнице вредности и глобалног актера. У фокусу анализе су изјаве званичника ЕУ и стратешка документа која дефинишу ЕУ као актера на међународној сцени. Кроз ове дискурсе, ЕУ производи „знање” о својој супериорности у односу на спољашње друге, чиме се обезбеђује легитимитет репрезентативних пракси. Закључује се да дискурзивна конструкција ЕУ као актера у међународним односима нужно не захтева конструисање другог као радикално различитог, са јасним границама између ЕУ и других, већ да и изградња флуидних граница између ЕУ и њених амбивалентних других може такође довести до деловања ЕУ као модерног актера, налик држави.