О (НЕ)МОГУЋНОСТИ РЕВОЛУЦИЈA У 21. ВЕКУ
Александар Саша Гајић
Open publicationАутор се бави схватањем појма рада водећих неомарксистичких теоретичара постмодерног времена, Антонија Негрија и Мајкла Харта. Ови теоретичари истичу нематеријални рад као основни облик капиталистичке производње у постмодерној епохи, који ствара нематеријална добра као што су знања, идеје, комуникације, информације, односи. Аутор се у тексту бави питањем да ли овакав нови, постмодерни, нематеријални рад, може победити синергију транснационалног капитала и постмодерне суверености – како тврде Негри и Харт? Питање је да ли отуђење човека у капитализму има свој наставак и у постмодерни или посткапитализам карактерише нови облик солидарности и заједништва оних који производе? Исто тако, да ли носиоци нематеријалног рада, а то је у постмодерни мноштво, наспрам радника у модерној епохи, могу бити револуционарни тако да транснационални капитал обуздају и, чак, да га подреде себи, или се ради само о још једној (нео)марксистичкој утопији?