СТРАНИ ТЕРОРИСТИЧКИ БОРЦИ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНИ БЕЗБЕДНОСНИ ПРОБЛЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Dr Marija Djoric, Страхиња Обреновић
Open publicationУ чланку анализирамо Фукоово истраживање Иранске револуције, које обавља крајем 1978. године. Ова епизода у његовој каријери је дуго била мета бројних критика, како у тренутку док је вршио ово истраживање тако и од стране савремених тумача његовог лика и дела. Критике које упућују савремени тумачи се протежу од тврдњи да је Фуко био „заведен” од стране „ирационалних” аспеката ислама до тврдњи да приликом истраживања Иранске револуције напушта своје схватање моћи као свеприсутне и тотализујуће те да уводи идеју субјекта као слободног делатника. У овом чланку ћемо Фукоово истраживање Иранске револуције лоцирати у оквиру његових истраживачких интересовања крајем седамдесетих година. Показаћемо да истражујући Иранску револуцију он покушава да на терену и у реалном времену тестира теоријски апарат који у том периоду развија са циљем истраживања могућих облика отпора односима моћи. Чланак ћемо закључити елаборирајући на које начине Фукоово истраживање Иранске револуције мења даљи ток његовог рада, услед ког се окреће истраживању субјективности током осамдесетих.