Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Политика националне безбедности 1/2022

ИНТЕРАКЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ ПРИСИЛЕ И ОДВРАЋАЊА – ПОУКЕ ИЗ АГРЕСИЈЕ НА САВЕЗНУ РЕПУБЛИКУ ЈУГОСЛАВИЈУ 1999. ГОДИНЕ

Аутори
УДКУДК: 355.019:355.4(497.1)”1999” Стране41-66 Година2022
Преузми PDF 10.22182/pnb.2212022.2
Преглед истраживања

Сажетак

Предмет рада је преиспитивање релевантностии савременог значаја класичног приступа употребе стратегија присиле и одвраћања и њихове интеракције. У раду се предмет истраживања разматра кроз преглед литературе и теоријских ставова класичних мислилаца,а релевантност и савремени значај њихових ставова кроз анализу интеракције стратегије присиле НАТО и стратегије одвраћања СРЈ пре и током агресије 1999. године. Истраживачко питање рада је да ли класични приступи употребе стратегије присиле и одвраћања задржавају своју релевантност и данас. Aутори закључују да је највећи део начела о примени стратегије присиле и одвраћања релевантан и за данашњу стратегијску праксу и националну безбедност. Истакнута је релевантност начела ескалације примене силе за успех стратегије присиле, али и мања релеватност начела да су војни циљеви главна мета у овој стратегији, већ да су то цивилни циљеви и критична инфраструктура противника. Имајући у виду да су противнички лидери централна мета према којима је усмерена стратегија присиле, тј. декапитација, један од закључака рада је да одвраћање мора бити схваћено првенствено као напор да се обликује размишљање потенцијалног агресора.

Извори и литература

Референце

  1. Крга, Бранко. 2014. Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО 1999. године, Клуб генерала и адмирала Србије, Београд
  2. Крга, Бранко. 2019. „Савезна Република Југославија у одбрани од агресије НАТО 1999. године: нека искуства и поуке”, Политика националне безбедности Година X, vol. 16 број 1/2019. 37–52.
  3. Матић, Горан. 2005. У милости анђела, Медиаграф, Београд.
  4. Марковић, Давид. 2001. „Активности војске на одвраћању потенцијалног агресора од агресије на Савезну Републику Југославију”, Војно дело 2/2001, 85-99.
  5. Станковић, Зорица. 2000. „Спрега западних медија и агресије”, Нови Гласник, бр 5/2000.
  6. Стојановић, Богдан. 2013. „Преиспитивање теорије и праксе нуклеарног одвраћања”,Национални интерес, Година X, vol. 17, Број 2/2013, 141–172.
  7. Alexander George and Richard Smoke. 1974. Deterrence in American Foreign Policy, ColumbiaUniversity Press.
  8. Baldwin, David. 1971. “The Power of Positive Sanctions”. World Politics, Vol. 24, No. 1. October, 19–38.
  9. Byman Daniel and Matthew Waxman. 2002.The Dynamics of Coercion, American Foreign Policy and the Limits of Military Might, Cambridge University Press.
  10. Byman Daniel and Waxman Matthew. 1999. “Defeating US Coercion”. Survival Global Politics and Strategy, Volume 41, 1999, 107–120.
  11. BymanDanielL,Mathew. C. Waxman and Eric Larson. 1999. Air Power as a Coercive Instrument, Santa Monica: Rand Corporation
  12. Clark, Wesli K. 2001. Waging Modern War – Bosnia, Kosovo and the Future of Combat, Washington, D.C., Public Affairs.
  13. Clodfelter, Mark. 1989. The Limits of Air Power: The American Bombing of North Vietnam. New York: The Free Press.
  14. Downs, George. 1989, “The Rational Deterrence Debate,” World Politics, Vol. 41, No. 2, 225–237.
  15. Ђорић, Марија, Милошевић, Тања. 2020. Утицај Саудијске коалиције на националну безбедност Јемена. Политика националне безбедности 2/2020. Институт за политичке студије, Београд,153-174.
  16. Frantzen, H-A. 2005. “NATO and Peace Support Operations 1991-1999”, Policies and Doctrines. London and New York: Frank Cass.
  17. Glišić Miroslav,Stojković Dejan and Lađevac Ivona. 2019. “NАТО Crisis Management Concept: twenty years after the bombing of the Federal Republic of Yugoslavia”. In: David vs. Goliath: On war against Yugoslavia and its implications: 327–349. Institute of International Politics and Economics, Belgrade Faculty of Security Studies at the University of Belgrade.
  18. Harknett, Richard J. 1994. “The Logic of Conventional Deterrence,” Security Studies. Vol. 4, No. 1, 86–114.
  19. Hosmer, Stephen. 2001. The conflict over Kosovo: why Milosevic decided to settle when he did. Santa Monica, RAND.
  20. Huggins, Peter W. 2000. Airpower and Gradual Escalation: Reconsidering the Conventional Wisdom. Master’s thesis, School of Advanced Airpower Studies.
  21. Ivanov, Ivan D. 2011. Transforming NATO – New Allies, Missions, and Capabilities. Plymouth: Lexington Books.
  22. Jakobsen, Peter Viggo. 2013. “Coercive Diplomacy“, Contemporary Security Studies (Chapter 17), edited by Collins A., Oxford University Press.
  23. Jakobsen, Peter Viggo. 2002. Western Use of Coercive Diplomacy After the Cold War. New York: St. Martin’s Press.
  24. Jervis Robert, LebowNed Richard, Stein Gross Janice. eds. 1989.Psychology and Deterrence.Baltimore, Md.: JohnsHopkinsUniversity Press.
  25. Qing, Kam Kai. 2018. “The Viability of Deterrence Strategies for Non-Nuclear States“, Pointer, Јournal of the Singapore Armed Forces, Vol. 44 No. 1, 15–20.
  26. Kirshner, Jonathan. 1995. Currency and Coercion. Princeton, N.J.:PrincetonUniversity Press.
  27. Kirshner, Jonathan. 1997. “The Microfoundations of Economic Sanctions,” Security Studies,6 (3):32-64.
  28. Кнежевић, Милош. (2020) Велике и мале нације и државе у међународним односима: осврт на односе и својства величине у геополитици. Политика националне безбедности 2/2020. 39-61.
  29. Krga, Branko. 2019. „NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine”. U – Bitnibezbednosniproblemi, MeđunarodnopravniibezbednosniaspektiNATOagresijenaSRJugoslaviju 1999. godine, Fakultetzadiplomatijuibezbednost, Institutzastrateškestudije.
  30. Lambeth, Benjamin. 2001. “NATO’s Air War for Kosovo: A Strategic and Operational Assessment”. Santa Monica: RAND.
  31. Larsen,Wаune. 2000. “Serbian Information Operations During Operation Allied Force”, Air Command and Staff College, Air University, Maxwell Air Force Base, Alabama.
  32. Lebow, Richard Ned and Stein, Gross Janice. 1990. “Deterrence: The Elusive Dependent Variable,” World Politics, 42 (3): 336-369.
  33. Lebow, Richard Ned. 1983. “The Deterrence Deadlock: Is There a Way Out?”,Political Psychology, 4 (2): 333-354.
  34. Mann, Paul. 1998.“Strategists Question US Steadfastness”. Aviation Week & Space Technology, 31 August.
  35. Mearsheimer, John.1984.Conventional Deterrence, CornellUniversity Press.
  36. Mearsheimer John. 2018, “ConventionalDeterrence: AnInterviewwith. JohnJ. Mearsheimer”, StrategicStudiesQuarterly, AnAirForce–SponsoredStrategicForumonNationalandInternationalSecurity, Winter 2018 Volume 12, No. 4.
  37. Mazarr, Michael J. 2018. UnderstandingDeterrence,RAND Corporation.
  38. NardulliRB, PerryL. W., Pirnie, B., Gordon, J. аnd McGinn, G. J. 2002. Disjointed War – Military Operations in Kosovo 1999. Santa Monica, RAND Arroyo Center.
  39. Pape, Robert. 1996. Bombing to Win: Air Power and Coercion in War. Ithaca: CornellUniversity Press.
  40. Перишић, Срђан. 2020. Геополитика Новог хладног рата у Европи – од новог идеолошког сучељавања до краха разоружања. Политика националне безбедности 1/2020. Институт за политичке студије, Београд, 179-199.
  41. Posen, BarryR. 2000. “The War for Kosovo: Serbia’s Political-Military Strategy”, International Security, 24 (4): 39-84.
  42. Quester, George H. 1986.Deterrence Before Hiroshima.Routledge.
  43. Radio televizija Srbije, Afera Binel, srpska strana priče – kako su otkriveni NATO planovi za bombardovanje SRJ, RTS, 19. Dec 2020.
  44. Roberts, Adam. 1986.Nations in Arms, 2nd ed. London: Macmillan.
  45. Russett, Bruce M. 1963. “The Calculus of Deterrence”,Journal of Conflict Resolution, 7 (2): 102–103.
  46. Stigler, Andrew. 2002-2003. “A Clear Victory for Air Power: NATO’s Empty Threat to Invade Kosovo”, International Security 27(3):124–157.
  47. Суботић, Милован. 2020. Геополитички аспекти редефинисане државне моћи на примерима ЕУ и Балкана. Политика националне безбедности 2/2020, 89-111.
  48. Terrill,W. Andrew. 2009. “Escalation and intrawar deterrence during limited wars in the Middle East”, Strategic Studies Institute. US Army War College. September.
  49. U.S. Department of Defence. 2000.“Kosovo/Operation Allied Force After-Action”,Report to Congress, Washington, D.C.
  50. US Department of Defense. 1992. “Conduct of the Persian Gulf War”, Final Report to Congress. Washington DC: Department of Defense, 611–616.
  51. Vuković Nebojšaand Đorđević Branislav. 2019. “Classical theories of airpower and the NATO war against the FR Yugoslavia in 1999”, in David vs. Goliath: On war against Yugoslavia and its implications, Institute of International Politics and Economics, Belgrade Faculty of Security Studies at the University of Belgrade: 385-402.
  52. Walker, John. 1999. “Air power for coercion”, The RUSI Journal 144(4): 13-19.
  53. Warden, John, A. 1995. “The enemy as a System”. Airpower Journal, Spring.
  54. Waxman, Matthew C. 1997. “Coalitions and Limits on Coercive Diplomacy”. Strategic Review, vol. 25, no. 1, Winter, 38–39
  55. Peow, Wee Eng 2014, “The Viability Of Deterrence Strategies By Non-Nuclear States”, Pointer, Journal of the Singapore Armed Forces40 (3).
  56. Wirtz. J James. 2018. “How Does Nuclear Deterrence Differ from Conventional Deterrence”, Strategic Studies Quarterly, US Air University, Winter еdition.
Из истог броја

Повезане публикације