Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN

ЈУГОСЛОВЕНСТВО И ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВА: ИДЕЈЕ И УЧИНЦИ ЈЕДНОГ ГЕОПОЛИТИЧКОГ ЕКСПЕРИМЕНТА

Преглед истраживања

Сажетак

Аутор се у раду бави хрватском и српском идејом југословенства, и при томе указује на све филолошко-геополитичке парадоксе и проблеме који су пратили две југословенске државе засноване на ненаучној, хрватској Штросмајер-Јагићевој идеји југословенства. Овде се ради о одбацивању сопственог – хрватског-кајкавског и присвајању српског језика у геополитичке сврхе – ради изласка трожупанијске Хрватске на ширину српског штокавског простора и стварања велике Хрватске. Био је то добро осмишљен aустријско-хрватски геополитички пројекат са далекосежним последицама У даљем раду аутор анализује глобалне геополитичке факторе који су утицали на настанак прве Југославије – настале на идеји о једном „троименом народу“, као и њене наследнице – друге, титоистичке, Југоалавије, која се појављује као негација прве, јер је у њој дошло до промоције још три нације настале на српском етнојезичком супстрату, и држава је вођена под синтагмом борбе против „великосрпског хегемонизма“ и по формули „слаба Србија, јака Југославија“.

Када је, сломом биполарног светског система, Југославија изгубила свој геополитички значај, уследио је њен разбираспад од традиционалних спољних и унутрашњих непријатеља. Србија и српски народ, нашао се тамо где је био у предјугословенском периоду, у позицији „опкољене земље“ и „ухапшеног народа“. Наиме, по хрватском моделу новонастале нације, Муслимани и Црногорци, преименовали су српски језик у у „босански“ и „црногорски“, и на антисрпској основи коснтитуисали своје државолике творевине.

Извори и литература

Референце

  1. Антић Чедомир, Кецмановић Ненад, Историја Републике Српске, Недељник, Београд, Службени гласник Републике Српске, Бањалука, 2016.
  2. Бобан Љубо, Мачек и политика ХСС 1928-1941, Књига I, Загреб, 1974.
  3. Витезовић Милован, Кнез Милош и Европа, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
  4. Глигоријевић Бранислав, „Комунистичка партија Југославије и српско питање у Хрватској 1918-1941“, у: Република Српска Крајина, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, СКД „Зора“, Книн, Београд, 1996.
  5. Дучић Јован, Верујем у Бога и у Српство, Дерета, Београд, 2004.
  6. Ђилас Милован, Његош, владика, мислилац, владар, Београд, 1998.
  7. Ерић Добрица, Косовски венац-бројанице повеснице од 433 чворића, Народна књига, Алфа, Београд, 2007.
  8. Живојиновић Драгољуб, „Ватикан и Срби у XX веку“, у : Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
  9. Јанковић Драгослав/ Мирковић Мирко, Државноправна историја Југославије, Научна књига, Београд, 1987.
  10. Јовановић Батрић, Расрбљивање Црногораца. Стаљинов и Титов злочин, Српска школска књига, Београд, 2003.
  11. Кнежевић Милош, Изневерена држава, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
  12. Косовић Момчило, „Југословенски комунисти и српско национално питање у Хрватској“, у: Република Српска Крајина, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, СКД „Зора“, Книн, Београд, 1996.
  13. Костић М. Лазо, Крађа српског језика, Баден, 1964, стр. 55.
  14. Лакић Зоран, „Црна Гора и ` великосрпски хегемонизам`“, у: Велика Србија. Истине, заблуде, злоупотребе (Ур. Василије Крестић и Марко Недић), СКЗ, Београд, 2003.
  15. Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Институт за политичке студије, Београд, 2000.
  16. Милосављевић Петар, О разликовању српског и хрватског језика, у: Српско питање и србистика II, Логос-Бачка Паланка, 2007.
  17. Мужић Иван, Хрватска политика и југословенска идеја, Сплит, 1969.
  18. Петрановић Бранко, Србија у Југославији и велике силе, Војноисторијски гласник, Београд, 1993.
  19. Петрановић Бранко, Југословенско искуство српске националне интеграције, Београд, 1993.
  20. Петровић Драгољуб, Заперци српскога језика, Мирослав, Београд, 2013.
  21. Петровић Илија, Војводина Српска 1918, Мирослав – Београд, 2018.
  22. Печат Милорада Екмечића, (главни и одговорни уредник Милорад Вучелић/Љиљана Богдановић), Београд, 2018.
  23. Прибићевић Светозар, Диктатура краља Александра, Глобус, Загреб, 1990.
  24. Радић Бојан, Разговори са Петром Милосављевићем. О Новосадском скупу, , Мирослав – Београд, Књиготворница Логос – Ваљево, Логос – Бачка Паланка, 2008.
  25. Станишић Михаило, Експанзионизам Хрвата и растројство Срба, Београд, 1999.
  26. Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, ИПС, Београд, 2012.
  27. Суботић Момчило, Право на самоопредељење и `југословенски експеримент`. Прва, друга, трећа Југославија, ИПС, Београд, 2004.
  28. Суботић Момчило, Србија и Република Српска – политички процеси и перспективе, ИПС, Београд, 2017.
  29. Суботић Момчило, „Евроатлантско расрбљивање Црне Горе“, Политичка ревија 04/2011, ИПС, Београд, 2011.
  30. Суботић Момчило, Политичка мисао србистике, ИПС, Београд, 2010.
  31. Суботић Момчило, О Србима муслиманске вероисповести, Зборник радова, ИПС, Београд, 2012.
  32. Терзић Славенко, „Реч на отварању скупа“: Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд, САНУ, 1995.
  33. Ћосић Добрица, Пишчеви записи (1981-1991), Филип Вишњић, Београд, 2002.
  34. Globus, Zagreb, 28. siječanj 1994.