СТВАРАЊЕ КРАЉЕВИНЕ СХС (ЈУГОСЛАВИЈЕ) У ТРОУГЛУ РЕАЛПОЛИТИКЕ, ГЕОПОЛИТИКЕ И ИДЕНТИТЕТА
Др Марко Пејковић
Отвори публикацијуАутор се у раду бави хрватском и српском идејом југословенства, и при томе указује на све филолошко-геополитичке парадоксе и проблеме који су пратили две југословенске државе засноване на ненаучној, хрватској Штросмајер-Јагићевој идеји југословенства. Овде се ради о одбацивању сопственог – хрватског-кајкавског и присвајању српског језика у геополитичке сврхе – ради изласка трожупанијске Хрватске на ширину српског штокавског простора и стварања велике Хрватске. Био је то добро осмишљен aустријско-хрватски геополитички пројекат са далекосежним последицама У даљем раду аутор анализује глобалне геополитичке факторе који су утицали на настанак прве Југославије – настале на идеји о једном „троименом народу“, као и њене наследнице – друге, титоистичке, Југоалавије, која се појављује као негација прве, јер је у њој дошло до промоције још три нације настале на српском етнојезичком супстрату, и држава је вођена под синтагмом борбе против „великосрпског хегемонизма“ и по формули „слаба Србија, јака Југославија“.
Када је, сломом биполарног светског система, Југославија изгубила свој геополитички значај, уследио је њен разбираспад од традиционалних спољних и унутрашњих непријатеља. Србија и српски народ, нашао се тамо где је био у предјугословенском периоду, у позицији „опкољене земље“ и „ухапшеног народа“. Наиме, по хрватском моделу новонастале нације, Муслимани и Црногорци, преименовали су српски језик у у „босански“ и „црногорски“, и на антисрпској основи коснтитуисали своје државолике творевине.