Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Национални интерес 3/2018

КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА – ДРЖАВА БЕЗ ПРАВНОГ ТЕМЕЉА

Аутори
УДКУДК 94(497.1)“1918/1919“:323.1(=163.41) Стране109-126 Година2018
Преузми PDF 10.22182/ni.3332018.5
Преглед истраживања

Сажетак

Овај рад је покушај аутора да на основу правних, политичких и историјских чињеница подсети научну јавност на погубност стварања Југославије по српски народ на почетку XX века. Наиме, сви српски пријатељи су сматрали у то време да Србима није интерес стварање Краљевине СХС, касније Југославије, већ да се створи српска држава на својим етничким просторима. Стварање Краљевине СХС било је непотребно за Краљевину Србију и Црну Гору. Тај акт је искључиво ишао на руку Хрватима и Словенцима. Након завршетка Првог светског рата Краљевина Србија и њена војска уживали су велики углед у свету. Краљевина Србија и Црна Гора примљене су у тадашње друштво народа, када је та светска организација имала само 28 држава. Регент Александар Карађорђевић и тадашња српска влада имали су шансу да коначно реше српско национално питање. Била је то, можда, јединствена прилика у историји да се под покровитељством међународне заједнице створи српска држава на етничким српским територијама. Након тога би се могло разговарати о стварању неке врсте федерације са балканским народима. О устројству Краљевине СХС велике примедбе имале су силе Антанте (Енглеска, Француска и Русија). Председник француске владе Жорж Клеменсо (Clemenceau Georges-Bewamin) уместо честитке краљу у Београду шаље неку врсту саучешћа. На мировној конференцији у Версају 1919. године, када је озваничен завршетак Првог светског рата, Жорж Клеменсо је тада рекао: ”Приликом закључења ове наше Конференције мира, ја морам, пре него што сиђем са овог подијума да изразим своје велико жаљење што са политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име а то је Србија.”

Извори и литература

Референце

  1. Богуновић Н., „Вилсон обећао море”, Фељтон у дневним листу Вечерње новости, 14. април, 2009.
  2. Богуновић Н., „Два лица Супила”, Фељтон у дневним листу Вечерње новости, 19. април, 2009.
  3. Гаћиновић Радослав, Насиље над Србима у ХХ веку – узроци и последице, Књига Прва, EVRO BOOK, Београд, 2017.
  4. Гаћиновић Радослав, Млада Босна, Медија центар ОДБРАНА, Београд, 2014.
  5. Гаћиновић Радослав, Насиље у Југославији, ЕВРО, Београд, 2002.
  6. Гаћиновић Радослав, „Визионарска кратковидост српске влада 1918. године”, Национални интерес бр. 1/2016, ИПС, Београд, 2016.
  7. Гаћиновић Радослав, „Југословенство и разбијање српског националног идентитета”, Култура полиса бр. 30/2016, изд. Култура-Полис Нови Сад и Институт за европске студије Београд, 2016.
  8. Ђорђевић Ж., Сатрирање српства у 19 и 20 веку, Том 1, Драслар Партнер, Београд, 2012,Екмечић М., Дуго кретање између клања и орања – историја Срба у новом веку 1492-1992, треће, допуњено издање, EVRO – GIUNTI, Београд 2010.
  9. Екмечић М., Дуго кретање између клања и орања – историја Срба у новом веку 1492-1992, Четврто издање,EVRO GIUNTI, Београд, 2011.
  10. Екмечић М., Ратни циљеви Србије 1914, БИГЗ, Београд, 1973.
  11. Живојиновић Р., Д. Невољни ратници – велике силе и Солунски фронт 1914-1918, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
  12. Јовановић С., Политичке и правне расправе – Краљевина СХС, БИГЗ, Београд, 1990.
  13. Лерој Кинг – Кулиџу, Загреб, 1. априла 1918, NAW, 210 1841102/348.
  14. Марковић М., „Узроци разбијања Југославије”, Социолошки преглед, Vol. XXVIII, No.2, Београд, 1994.
  15. Пашић-Сазонову, Ниш, 20. јули/2. август 1914.
  16. Ћосић Д., „Услови демократске будућности”, Књижевне новине, Београд, 15. 9. 1987.
  17. Шепић Д., Писма и меморандуми Франа Супила 1914-1917, САНУ и Научно дело, Београд, 1967.
  18. E.T.P. Conwell-Evans, Foreign Policy a Bacla Banch 1904-1918, S. Study based on the papers of Lord Noel-Buxton, London 1932.
  19. Gibbons Adam Herbert, Ph D, The New MOr of Europe 1911-1914, decembre 1914.
Из истог броја

Повезане публикације