ЈУГОСЛОВЕНСКИ РЕЦИДИВ: СРБИЈА КАО РАСТРЗАНА ЗЕМЉА

Authors
Research overview

Abstract

Различити концепти преуређења света постојање и улогу државе перцепирају на другачије начине. Аутор је пажњу посветио типовима држава у цивилизацијски заснованом светском систему и у њему је посебно анализирао Србију као типичан пример тзв. растрзане земље. Полазећи од Хантингтонових теоријских поставки, издвојио је три основна постулата „растрзавања“ и доказао да је тај процес у великој мери „начео“ Србију. У раду су анализирани главни предуслови и фактори који погодују цивилизацијском и геополитичком преобраћању Србије – вишевековна поробљеност, балкански географски положај, периферност на западу православног света, упливи других религијских утицаја, принудно етно-верско конвертитство… Најинтензивнији атак на српски национални идентитет трајао је током монархистичке и титоистичке хибридне југословенске државне творевине. Стога су данас српски народ и српске земље демографски десетковани, просторно смањени, политички-територијално фрагментирани и геополитички дезоријентисани. Упркос негативним искуствима, и после нестанка Југославије са политичке карте, у Србији је и даље веома присутан неојугословенски идеолошки мутант. Његови заговорници, по правилу, залажу се за конверзију Срба из Православне у Западну цивилизацију, што као последицу производи подељено и конфликтно друштво.

Sources and literature

References

  1. Аврамовић Зоран, Родомрсци, Култура полиса Графомаркетинг, Нови Сад, 2009.
  2. Вуковић Небојша, „Једна цивилизација мање у Хантингтоновом универзуму? Демографске промене и геополитичке последице“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2010, стр. 43-68.
  3. Давутоглу Ахмет, Стратегијска дубина – међународни положај Турске, Службени гласник, Београд, 2014.
  4. Дугин Александар, Геополитика постмодерне, Превoдилачка радиoница „Рoсић“ ИКП „Никoла Пашић“, Беoград, 2009.
  5. Кара-Мурза Сергеј, Демонтажа народа, Информатика Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015.
  6. Кнежевић Милош, Отмица Косова, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
  7. Кочетков Виктор, Лымарь Марина, „Китайская национальная идентичность: чтобы понять китайский народ“, у: Геополитика и международные отношения, (Александр Дугин, ред.), Кафедра Социологии Международных Отношений Социологического факулътета МГУ им. М. В. Ломоносова Евразийское Движение, Москва, 2012, стр. 1078-1087.
  8. Купер Роберт, Раздор между народами: порядок и хаос в ХХI веке, Московская школа политических исследований, Москва, 2010.
  9. Ломпар Мило, Дух самопорицања, Орфеус, Нови Сад, 2011.
  10. Ломпар Мило, Повратак српском становишту, друго издање, Catena mundi, Београд, 2014.
  11. Михајловић Драгослав, „У САНУ цвета југословенство“, НИН, бр. 3200, Београд, 26. април 2012.
  12. Петровић Пироћанац Зоран, Nomenclatura Serbica 1982-2015, Институт за политичке студије, Београд, 2015.
  13. Степић Миломир, Српско питање – геополитичко питање, Јантар-група, Београд, 2004.
  14. Степић Миломир, „Геополитички аспекти емиграционе ерупције из блискоисточне Велике пукотине“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2016, стр. 19-41.
  15. Степић Миломир, „Лажна буридановска дилема Србије“, у зборнику: Србија и Евроазијски савез (Зоран Милошевић, прир.), Центар академске речи Српско одељење Међународне словенске академије, Београд, 2016, стр. 71-87.
  16. Степић Миломир, Геополитика – идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
  17. Степић, Миломир „Исламски Heartland“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2017, стр. 57-80.
  18. Степић, Миломир, „Од (нео)класичних ка постмодерним геополитичким постулатима“, у зборнику: Свет и нове геополитичке парадигме (Миломир Степић, ур.), Институт за политичке студије, Београд, 2017, стр. 13-36.
  19. Степић Миломир, „Поимање простора и геополитичност савременог света“, у: Савремени човек и савремени свет, књига 3, (Селимир Радуловић, Драган Станић, ур.), Матица српска Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2017, стр. 81-100.
  20. Степић Миломир, „Пролиферација националних идентитета – балкански геополитички контекст“, у зборнику: Культура, политика, понимание (Культура, нациня, государство – проблемы идентичности в контексте современой политики), Белгородский государственный национальный исследовательский универзитет (НИУ БелГу), Белгород Социально-теологический факультет им. митрополита Московского и Коломенского Макария (Булгакова), Кафедра культурологии и политилогии, Москва Институт политических исследований, Белград, 2018, стр. 227-235.
  21. Степић, Миломир, „Геополитички смисао југословенства и југословенске државе“, у зборнику: Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије, књига друга, (Никола Маринковић, прир.), Catena mundi, Београд, 2018, стр. 297-319.
  22. Евразийский взгляд – основные принципы доктринальной евразийской платфомы, Арктогея центр, Москва, 2001.
  23. Antonić Slobodan, Kompradori, Internet: http://www.nspm.rs/politicki zivot/kompradori.html?alphabet=l, 21/11/2018 (објављено 09/04/2010)
  24. Brzezinski Zbigniew, Američki izbor: globalna dominacija ili globalno vodstvo, Politička kultura, Zagreb CID, Podgorica, 2004.
  25. Espozito John L., The Islamic Threat: Myth or Reality? Oxord University Press, New York, 1992.
  26. Stepić Milomir, Zarić Ivan, „Serbia and Geopolitical (non)Complementarity of the Danube strategy and the New silk road“, in: Danube and the New Silk Road (Duško Dimitrijević, ed.), Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2016, str. 447-466.
  27. Huntington Samuel P., The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, Simon & Schuster, New York, 1996.