Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Национални интерес 1/2018

ИДЕНТИТЕТ И ИСТОРИЈА – прилог култури сећања

Аутори
УДКУДК 316.356.4:316.722 Стране7-25 Година2018
Преузми PDF 10.22182/ni.3112018.1
Преглед истраживања

Сажетак

Радом указујемо да је историјска самосвест окосница сабирања народа, основа његовог идентитета. Да би један народ видео себе у будућности, он се мора видети и у прошлости. Етноисторија је извор културне моћи. Борба за историју често доводи до културних ратова којима се надомешта оскудност сопствене историје. Кроз упознавање своје историје народ постаје самосвојан – добија идентитет. Идентитет је сложена појава, пореклом и садржином. У изградњи идентитета, историја и легенда иду заједно. Порекло сваког народа је митско. Осврт на време када настаје научна историографија, уз навођење неких значајних имена са којима започиње обрада историјске тематике употребом научне методологије, дајемо на почетку рада.

Извори и литература

Референце

  1. Асман Алаида, Рад на националном памћењу: кратка историја немачке идеје образовања, Библиотека XX век, Београд, 2002.
  2. Асман Јан, „Колективно сећање и културни идентитет“, Колективно сећање и политике памћења, Завод за уџбенике: Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2015.
  3. Баста Данило Н., Вечни мир и царство слободе, Плато, Београд, 2001.
  4. Бегенишић Божидар Д., Два века руске књижевности (од Куликовске битке до Ивана Грозног), Јединство, Приштина, 1976.
  5. Берђајев Николај, Филозофија неједнакости, Медитеран – Октоих, Титоград, 1990.
  6. Бернс Делајл, Политички идеали, Градина, Ниш, 1993.
  7. Вебер Макс, „Политика као позив“, Критика колективизма, „Филип Вишњић”, Београд, 1988.
  8. Гадамер Ханс-Георг, Филозофија и поезија, Службени лист СРЈ, Београд, 2002.
  9. Гери Патрик, Мит о нацијама: средњовековно порекло Европе, Цензура, Нови Сад, 2007.
  10. Дитур Жан, Срамота врлине, БМГ, Београд, 1999.
  11. Дучић Јован, Верујем у Бога и у Српство, Дерета, Београд, 1999.
  12. Кара-Мурза Сергеј, Демонтажа народа, Информатика: Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015.
  13. Касирер Ернст, Мит о држави, Нолит, Београд, 1972.
  14. Масарик Томаш, Борба за самоодређење народа, Накладни одио југословенског новинског Д. Д., Загреб, 1920.
  15. Милетић Светозар, Беседа С. Милетића на угарском сабору у питању народности, Нови Сад, 1868.
  16. Митровић Милован М., Увод у социологију и социологију права, Правни факултет: Службени гласник, Београд, 2007.
  17. Смит Антони Д., Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 2010.
  18. Црњански Милош, „Вожд“, Есеји и Чланци II: Историја, полемике, разговори, Задужбина Милоша Црњанског-Наш дом, Београд, 1999.
  19. Чапо Ерик, Теорије митологије, Clio, Београд, 2008.
  20. Ћопић Бранко, Пролом, Просвета, Београд, 1952.
  21. Хегел Георг В., Филозофија историје, Напријед, Загреб, 1966.
  22. Шелинг Фридрих В. Ј., Философија митологије, Опус, Београд, 1988.
  23. Шулце Хаген, Држава и нација у европској историји, „Филип Вишњић“, Београд, 2002.
Из истог броја

Повезане публикације