Институт за политичке студије

Добрињска 11
(IV спрат)
11000 Београд

Контакт подаци
EN
EN
Политичка ревија 3/2021

ТРАНСФОРМАЦИЈА ТРАДИЦИОНАЛНЕ ИДЕОЛОШКЕ ПОДЕЛЕ У ЕВРОПСКИМ ПАРТИЈСКИМ СИСТЕМИМА

УДКУДК 316.75:329.055(4-672EU) Стране13-31 Година2021
Преузми PDF 10.22182/pr.6932021.1
Преглед истраживања

Сажетак

Аутор анализира историјске и текуће промене у традиционалној структури партијских система и обрасцима страначког такмичења у данашњим европским државама. Кроз велики део модерне политичке историје, западноевропске демократије, а њима су се од пада социјализма у Источном блоку придружиле и земље остатка континента, своје политичко такмичење одржавале су у оквирима укорењене идеолошке поделе на левицу и десницу. Иако су се значења и садржај тих појмова мењали кроз историју, чини се да је тек у последњој деценији на сцени тектонска промена, која се материјализовала у потпуној измени страначке понуде и гласачких образаца, те је питање да ли уопште можемо говорити о традиционалном партијском спектру на који смо навикли у већини анализираних друштава: подели у којој су такмичење диктирали умерени, демохришћански, конзервативни или понегде либерални десни центар са једне, и социјалдемократска левица са друге стране. Циљ рада је да аналитички приступи и теоријски објасни трендове промена у партијским системима Европе, који су присутни у довољном броју држава како не би били сматрани појединачним инцидентима зависним од контекста неке земље, већ, у најмању руку средњерочним, континенталним трендом, видљивим како у старим, тако и у новим демократијама Централне и Источне Евро

Извори и литература

Референце

  1. Спасојевић, Д. 2015. „Социо-структурна парадигма у политичкој науци“. Српска политичка мисао, посебно издање, 2/2015, 7-34.
  2. Стојиљковић, З. 2011. „Политичке фамилије у европском парламенту“. У Политичке групације у Европи, ур. З. Стојиљковић и Г. Пилиповић, 101-251. Београд: Konrad Adenauer Stiftung: Европски покрет у Србији.
  3. Хејвуд, Е. 2005. Политичке идеологије: Увод. Београд: Завод за уџбенике.
  4. Beck, U. 2004. Moć protiv moći u doba globalizacije – nova svjetskopolitička ekonomija. Zagreb: Školska knjiga.
  5. Benoit, K. & Laver, M. 2006. Party Policy in Modern Democracies. London: Routledge.
  6. Berman, S. & Snegovaya, M. 2019. „Populism and the Decline of Social Democracy“. Journal of Democracy, 30(3), 5-19.
  7. Blair, T. & Schröder, G. 1998. „Europe: The Third Way/Die Neue Mitte“. Последњи приступ 15. 08. 2021. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/suedafrika/02828.pdf
  8. Bobio, N. 1996. Left and Right – The Significance of a Political Distinction. Chicago: The University of Chicago Press.
  9. Brubaker, R. 2017. „Why populism?“. Theory and Society, 46(5), 357-385.
  10. Budge, I. 2013. „The standard right-left scale“. Последњи приступ 15. 08. 2021. https://manifestoproject.wzb.eu/down/papers/budge_right-left-scale.pdf
  11. Budge, I., Klingemann, H., Volkens, A., Bara, J & Tanenbaum, E. 2001. Mapping Policy Preferences: Estimates for Parties, Electors and Governments, 1945-1998. Oxford: Oxford University Press.
  12. Budge, I. & Robertson, D. 1987. „Do Parties Differ, and How? Comparative Discriminant and Factor Analyses“. In Ideology, Strategy, and Party Change: Spatial Analyses of Post-War Election Programmes in 19 Democracies, eds. I. Budge, D. Robertson & D. Hearl, 15-38. Cambridge: Cambridge University Press.
  13. Careja, R. & Emmenegger, P. 2009. „The Politics of Public Spending in Post-Communist Countries“. East European Politics and Societies, 23(2), 165-184.
  14. Carruthers, B. G. & Babb, S. L. 2000. Economy/Society: Markets, Meanings, and Social Structure. Thousand Oaks, California: Pine Forge Press.
  15. Dahlberg, S. & Oscarsson, H. 2006. „A European party space“. In The 2004 Elections to the European Parliament: Parties and Voting Behavior in Cross-National Comparison, eds. G. Tóka & Á. Bátory. Budapest: DKMKA, Századvég Kiadó, Budapesti Corvinus Egyetem Politikatudományi Intézet.
  16. Dalton, R. J. 2014. Citizen Politics: Public Opinion and Political Parties in Advanced Industrial Democracies. Thousand Oaks: CQ Press.
  17. Downs, A. 1957. An Economic Theory of Democracy. New York: Harper & Row.
  18. Eiermann, M., Mounk, Y. & Gultchin, L. 2017. European Populism: Trends, Threats and Future Prospects. London: Institute for Global Change.
  19. Fukuyama, F. 1989. „The End of History?“. The National Interest, 16 (Summer 1989), 3-18.
  20. Gidron N. & Hall, P. 2017. „The politics of social status: economic and cultural roots of the populist right“. British Journal of Sociology, 68(S1), 57-84.
  21. Haupt, A. B. 2010. „Parties’ Responses to Economic Globalization: What is Left for the Left and Right for the Right?“. Party Politics, 16(1), 5-27.
  22. Inglehart, R. 1997. Modernization and Postmodernization: Cultural, Economic, and Political Change in 43 Societies. Princeton: Princeton University Press.
  23. Janda, K. 1993. “Comparative Political Parties: Research and Theory”. In Political Science: The State of the Discipline II, ed. A. W. Finifter, 163–191. Washington DC: American Political Science Association.
  24. Jäckle, S. 2009. „Measuring Political Party Ideologies – Combining Expert Scale and Text Based Approaches”. Paper presented at the IPSA World Conference, Santiago de Chile, July 2009. Последњи приступ 15. 08. 2021. http://sebastianjaeckle.de/paper/IPSA_Santiago.pdf
  25. Kreko, P. & Juhasz, A. 2017. The Hungarian Far Right: Social Demand, Political Supply, and International Context. Stuttgart: Ibidem-Verlag.
  26. Kriesi, H. 2015. „Populism: concepts and conditions for its rise in Europe“. Comunicazione politica, 16(2), 175-194.
  27. Laver, M. & Schofield, N. 1990. Multiparty Government: The Politics of Coalition in Europe. Oxford: Oxford University Press.
  28. Le Gall, C. & Magni-Berton, R. 2013. „Left-Right vs. traditional and new cleavages: Testing durability of an old political category“. In Left and Right: The Great Dichotomy Revisited, eds. J. Cardoso Rosas & A. R. Ferreira, 255-268. Cambridge: Cambridge Scholars Publishing.
  29. Lewis, J. & Surender, R. 2004. Welfare State Change: Towards a Third Way?. Oxford: Oxford University Press.
  30. Lipset, S. M. & Rokkan, S. 1967. Party Systems and Voter Alignments: Cross-National Perspectives. New York: Free Press.
  31. Nelson, S. & Way, C. 2007. Party Crashers: The Determinants of Left Party Ideological Shifts in Wealthy Democracies. Chicago: Midwest Political Science Association.
  32. Owczarek, D. 2017. „The roots of populism in Poland: Unsustainable growth and cultural backlash“. CIDOB report, 1/2017, 39-43.
  33. Potrafke, N. 2009. „Did globalization restrict partisan politics? An empirical evaluation of social expenditures in a panel of OECD countries“. Public Choice, 140(1-2), 105-124.
  34. Przeworski, A. 1985. Capitalism and Social Democracy. Cambridge: Cambridge University Press.
  35. Robertson, D. 1976. A Theory of Party Competition. London: New York: Wiley.
  36. Romano, F. 2006. Clinton and Blair: the Political Economy of the Third Way. London: Routledge.
  37. Sum, P. E. & Badescu, G. 2005. „The Importance of Left-Right Orientations in the New Democracies“. Paper presented at the IPSAS conference, Taipei, April 2005. Последњи приступ 15. 08. 2021. https://www.ipsas.sinica.edu.tw/image/ipsas/1/76.pdf
Из истог броја

Повезане публикације