КОСОВСКА САЊИВОСТ САНУ Косово (ни)је Србија: прилог критичком тумачењу академијске праксе самоодрицања
Милош Кнежевић
Отвори публикацијуПрименом нео-институционалног нормативно-емпиријског приступа и критеријума Интерпарламентарне уније за оцену демократичности парламента, четири сазива Скупштине Србије (VIII-XI) анализирана су у складу са пет индикатора: репрезентативност, транспарентност, приступачност, одговорност и ефикасност, да би се добио одговор на питање у коликој мери је Скупштина Србије у периоду 2008-2020. била институционално ефикасна, нарочито у вршењу законодавно-контролне надлежности. Анализа је показала да је током овог периода институционална ефикасност Скупштине Србије варирала, и да су позитивне тенденције, покренуте током VIII i IX сазива (у периоду 2008-2014) заустављене или дерогиране и постепено довеле до институционалне кризе, која је кулминирала у XI сазиву (2016-2020) када долази до слома политичког modus operandi парламента на релацији владајућа већина – опозициона мањина. Коначан исход ове политичке и институционалне кризе се очитује у феномену делегитимизације и депарламентаризацији Скупштине Србије.