Политичка ревија 1/2021

ТРИ НАРОДА И ДВА ЕНТИТЕТА – ТРЕНУТНИ ОДНОСИ СНАГА

Аутори
УДКУДК 32(497.6)“20“ Стране31-48 Година2021
Преузми PDF 10.22182/pr.6712021.2
Преглед истраживања

Сажетак

Тема овог научног рада је политичка ситуација у сложеној државној творевини Босни и Херцеговини (у даљем тексту: БиХ). Аутор полази од полазне претпоставке према којој је политичка стварност у БиХ условљена архитектоником Дејтонског мировног уговора за три народа и два ентитета, па се у складу са тим пошло од Основне хипотезе да политичке односе у БиХ првенствено диктирају управо односи између три народа и два ентитета. Стога је за предмет истраживања одабрана политичка анализа односа између три народа у БиХ (Бошњака, Срба и Хрвата), и између два ентитета (Републике Српске и Федерације БиХ). Продубљујући истраживање аутор је у анализу увео и спољнополитичке факторе, који као значајан корекциони чинилац утичу на релације и употпуњују слику. Истраживачки захват обухвата простор БиХ, у временском опсегу краја друге и почетка треће деценије XXI века, са значајним освртима на период од Дејтонског мировног уговора до данас. Циљ истраживања своди се на анализу тренутних односа политичких снага између три народа и два ентитета. Научни значај истраживања политичко-институционалних условљености три националне заједнице и два ентитета и њихове рефлексије у међународним односима има за друштвену оправданост аналитичка сазнања о позицији српског народа у тренутном односу снага у БиХ. Аутор је у истраживању укрстио више метода: аналитички приступ, упоредни метод, метода посматрања, институционални приступ, статистички метод, анализу садржаја, циљно тумачење…

Извори и литература

Референце

  1. Антонић, Слободан. 2018. „Хоће ли Дрвар, Грахово, Босански Петровац и Гламоч формирати Савез српских општина?“. Седма сила. Београд
  2. Дмичић, Миле. 2010. „Босна и Херцеговина као државна заједница Sui generis – привремено решење или модел за будућност“. Анали Правног факултета у Београду. Vol. 58. № 1: 211-228. Београд: Правни факултет, Универзитет у Београду.
  3. Додик, Милорад. 2010. „О суду и тужилаштву БиХ, или како је БиХ настала“, Нова српска политичка мисао, № 3-4: 117-135, Београд: НСПМ.
  4. Ђукановић, Драган. 2015. „Обриси настанка трећег (хрватског) ентитета у Босни и Херцеговини – ставови локалних актера САД и ЕУ“. Национални интерес. Vol. 22. № 1: 127-150. Београд: Институт за политичке студије.
  5. Кецмановић, Ненад. 2012. „Босна у трећој деценији овог вијека – петнаест сценарија расплета“. Српска политичка мисао. Vol. 36. № 2: 401-420. Београд: Институт за политичке студије.
  6. Савић, Снежана. 2012. „Облик државне власти у Босни и Херцеговини“. Република Српска двадесет година развоја – достигнућа, изазови и перспективе. Научни скупови, књига XXIII. Одјељење друштвених наука, књ. 27: 149-165. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске.
  7. Станковић, Владан. 2011. „Грађански концепт црногорске нације – технологија асимилација Срба in vivo“. Политичка ревија. 30 (4): 68-88. Београд: Институт за политичке студије.
  8. Станковић Владан и Зоран Милосављевић. 2012. „Уставни положај Републике Српске“. Српска политичка мисао. 36 (2): 461-486, Београд: Институт за политичке студије.
  9. Суботић, Момчило. 2012. „Република Српска: двадесет година борбе за опстанак“. Српска политичка мисао. 36 (2): 421-441. Београд: Институт за политичке студије.
  10. Ademović Nedim, Marko Joseph i Goran Marković. 2012. Ustavno pravo Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Konrad Adenauer Stiftung.
  11. AlJazeera. 2020. „BiH već sada može biti funkcionalna država“. Al Jazeera. Sarajevo: 2020, decembar 26
  12. .Beta. 2020. „Lavrov: pokušaj rušenja Dejtonskog sporazuma rizičan i mogao bi izazvati ozbiljne posledice“. Danas. Beograd: 2020, decembar 14.
  13. “Bosnia’s stalled police reform: no progress, no EU”. Europe Report. № 164. 2005. September 6. International crisis group.
  14. Crutcher, Michael. 2001. Russian National Security: Perceptions, Policies, and Prospects. Center for Strategic Leadership, U.S. Army War College.
  15. Dursun-Özkanca, Oya. 2019. “Turkish Foreign Policy in the Western Balkans”. in: Turkey – West Relations: The Politics of Intra-Alliance Opposition, 38-62. Cambridge: Cambridge University Press.
  16. Ćurak, Nerzuk. 2016. „Figure Daytona: pojam, sadržaj i oblici djelovanja međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini“. Simpozij: Daytonski mirovni sporazum i budućnost Bosne i Hercegovine: Knjiga CLXVI, Odjeljenje društvenih nauka knjiga 7, Odjeljenje humanističkih nauka knj. 44, 262-270. Sarajevo.
  17. Dašić Marko i Stevan Nedeljković. 2016. „Dugo putovanje u Dejton: međunarodne inicijative za mirno okončanje oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1994. godine“. у: Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma – trajni mir ili trajni izazovi?: 11-31. Beograd: Fakultet političkih nauka.
  18. Derbyshire Denis and Ian Derbyshire. 2000. “Bosnia & Herzegovina”. Encyclopedia of World Political Systems: 350-357. New York, Oxon: Routledge, Taylor & Francis.
  19. Draganović Krunoslav i Dominik Mandić. 1991. Herceg-Bosna i Hrvatska. Split:Laus.
  20. Đugum, Aida. „Komšić nepoželjan u hrvatskim opštinama“. Radio Slobodna Evropa. Sarajevo, 2018. oktobar 17.
  21. Cousens, Elizabeth and Charles Cater. 2001. Toward Peace in Bosnia – Implementing the Dayton Accords. Boulder, London: Lynne Rienner Publishers.
  22. Fu. M. 2012. „Nelson: Dejton se mijenja, Bajden je bitan za BiH“. Dnevni avaz. 2021, januar 8. Sarajevo: Face TV.
  23. Ibrahimagić, Omer. 2012. Bosanski identitet i suverenitet. Sarajevo.
  24. Jović Dejan. 2016. „Bosna i Hercegovina i međunarodni sistem u kontekstu 20. godišnjice Dejtonskog sporazuma“. u: Dvadeset godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma – trajni mir ili trajni izazovi?: 33-53. Beograd: Fakultet političkih nauka.
  25. Kapetanović Amer i Đorđe Latinović. 2005. Bosna i Hercegovina: od regionalnih integracija do Evropske unije. Sarajevo: Fondacija „Friedrich Ebert Stiftung“.
  26. Maksakova Marija i Galina Tjapko. 2016. „Saradnja Rusije i zemalja zapadnog Balkana u savremenoj etapi: mogućnosti, rizici i perspektive“. Argumenti. Vol. 27: 71-89. Banja Luka: SNSD.
  27. Mrduljaš, Saša. 2013. „Etnička struktura prostora pod kontrolom Republike Srpske, Hrvatskog vijeća obrane i Armije Bosne i Hercegovine po popisu stanovništva iz 1991. godine“. Polemos. Vol. 16. № 31: 15-35. Zagreb: Hrvatsko sociološko društvo i Naklada „Jesenski i Turk“, Institut za društvena istraživanja u Zagrebu
  28. Nešković, Radomir. 2017. Nedovršena država – politički sistem Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung.
  29. Nikolić, Goran. 2012. „Reorganizacija Brčko-distrikta BiH – predlog rešenja“. B92. 2012, maj 18. Beograd: B92 blog.
  30. Nikolić, Nebojša. 2019. „Mesto Zapadnog Balkana u agendama Rusije i Turske u kontekstu hibridnih pretnji“. Vojno delo. № 7: 289-305. Beograd: Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
  31. Pejanović, Mirko. 2008. „Istorijsko oblikovanje regija i mogućnost uspostavljanja regionalne strukture BiH u postdejtonskom periodu“. Osmanković Jasmina, Pejanović Mirko, Tihi Boris (ur.) Euroregije i jugoistočna Evropa: 45-67. Sarajevo: Odjeljenje društvenih nauka Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Centar za razvoj lokalne i regionalne samouprave Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, Ekonomski institut Sarajevo.
  32. Pepić Ivan i Višeslav Raos. 2015. „Komparacija konsocijacijske i centrifugalne demokracije: Švicarska i Bosna i Hercegovina“. Politička misao. № 3: 105-129. Zagreb: Fakultet političkih znanosti, Sveučilište u Zagrebu.
  33. Pehar, Jakov. 2018. „Znanstveno-kulturološki i tradicijski aspekti potrebe federalizacije BiH“. Mostariensia. Vol. 22. № 1: 393-401. Mostar: Sveučilište u Mostaru i Institut društvenih znanosti Ivo Pilar.
  34. Reljić, Dušan. 2009. Rusija i Zapadni Balkan. Beograd: ISAC fond.
  35. Rudolf Davorin. 2010. „Hrvatska i Hrvati u Bosni i Hercegovini“. Adrias. № 17: 221-234. Split: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni i umjetnicki rad u Splitu.
  36. Solioz, Christophe. 2003. “Quest for soverignity – Bosnia and Herzegovina’s challenge”. Helsinki Monitor. № 2/2003. Leiden, Boston Massachusetts: Brill-Martinus Nijhoff Publishers.
  37. Suljagić, Emir. 2019. “The role of Croatia in Bosnia & Herzegovina”. Insight Turkey. Vol. 21. № 2: 23-36. Ankara: Set Vakfi.
  38. Toprek, Dario. 2020. Analiza strategij vlade Republike Srbske za odcepitev od Bosne in Hercegovine. Diplomsko delo. Ljubljana: Fakultet za družbene vede, Univerza v Ljubljani.
  39. Vego, Milan. 2018. „Jedinstvo Hrvata u BiH – uvjet jednakopravnosti“. Mostariensia. Vol. 22. № 1: 481-489. Mostar: Sveučilište u Mostaru i Institut društvenih znanosti Ivo Pilar.
  40. Vuletić, Dejan. 2018. „NATO i Zapadni Balkan“. Vojno delo. № 7: 41-52. Beograd: Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
Из истог броја

Повезане публикације