НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, АНТИ-КУЛТУРА И ПРИНЦИП СЛОБОДЕ
Др Богдана Кољевић Грифит
Отвори публикацијуЕтнофилије и етнофобије се формирају према конкретним приликама у дужим и краћим историјским интервалима. Емотивизовани односи народа се у културно-цивилизацијском погледу испољавају као етнопсихичке премисе историјских константи дугог трајања. Етнофилије и етнофобије садржане су и у геополитичким односима, њих промишља и приказује геополитика емоција. Аутор је у односу на емпиријску појаву фобичних и филичних стања међу народима, предложио поделу на опште и посебне славофобичне облике. Према мерилу димензија настанка оцртане су изнутра и споља формиране славофобије. У разврставању уочених етнофобичних стања истакнуте су конкретне славофобије нзмеђу три групе словенских народа. Уз то, аутор је уочио славофобичне облике унутар сродних група словенских народа. Размотрене су јужнословенске фобије, пре свих србофобија и југофобија. Њихова узрочност препозната je у процесима верског раскола, државног сецесионизма и сепарације, црквено-религијског преобраћања, прозелитизма u конверзије, као u усиљених промена етнона ционалних идентитета. Пажњи аутора нису промакла ни стања малодушног самопорицања и одрицања од сопственог идентитета унутар једног народа, тј. нације. Таква политична и менталитетна стања протумачена су као аутофобична самодеструкција и анационални нихилизам. Напослетку, аутор се запитао чему страх од конститутивне евроиене дводелности, указујући да растући евроскептицизам у Европи и Србији није нужно и еврофобија. Споља генерисани страх од Европе у целини није истоветан са унутрашњим фобијама Европљана усмереним према Европској унији.