БАЛКАН И РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА – ГЕОПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ
Винко Пандуревић
Open publicationОткад је света и века феномен моћи заокупља како човека као јединку, тако и све проистекле колективитете. Моћ отвара многа врата, завршава незавршиве процесе, али и опија, заварава, па су историјске читанке препуне прича о њеној злоупотреби. Времена у којима се на моћ гледало искључиво на основу својих најтврђих полуга: војне и економске силе, одавно су иза нас. Оно што је Џозеф Нај утемељио као меку моћ, и која се односила првенствено у сврху вођења расправа о америчкој моћи крајем двадесетог века, често се погрешно употребљава за означавање свих других врста моћи, осим оне војне. Стога се као важан задатак у сфери разумевања односа моћи у савременом свету намеће одређење појма моћи као и његова даља диференцијација и класификација. Оно што примарно усмерава озбиљније државе данашњег света да све више користе овај облик моћи јесте чињеница да је она мање ризична за примену од војне или економске моћи, док се као проблем најчешће истиче превише дуг проток времена да се уберу њени резултати, као и чињеница да њен успех најчешће зависи од кредибилитета владе државе која је примењује. Шта се данас карактерише као моћ и који су њени облици? Како се према елементима који су се као обједињени касније нашли под заједничким именитељем меке моћи односио Совјетски Савез у различитим етапама свог постојања, а како Руска Федерација деведесетих? Да ли се спољнополитичка агенда „Нове Русије“ може посматрати кроз призму трансформације њене моћи од оне најтврђе, војне и енергетске, ка елементима који карактеришу меку моћ, и како се овај облик моћи испољава према Балкану на примеру односа према Србији, нека су од питања на које ће покушати да одговори овај рад.