ПРИКРИВАЊЕ И РАЗОТКРИВАЊЕ ПРАВИХ РАЗЛОГА ЗА РАТ 1999. НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Миле Бјелајац
Отвори публикацијуКривично-правна квалификација агресије (агресорског рата) као злочина против мира, а тиме и њена противправност, општепознате су и неспорне чињенице. Највероватније због тога, (не)моралност агресије као врсте сложеног геополитичког насиља скоро да и није била предмет научних истраживања. Полазећи од тога, у раду су презентовани резултати истраживања спроведеног са циљем да се, анализом расположивих садржаја, утврди да ли насиље које су оружане снаге држава чланица НАТО користиле у агресији на СРЈ, 1999. године, поред неспорне противправности, карактерише и неморалност као типично терористичко обележје. Резултатима тако усмереног истраживања који су приказани у овом раду, неморалност тог насиља потврђена је неспорним индиковањем изостанка моралности (праведности, етичности, легитимности), како његовог циља тако и средства за остварење тог циља. Као основни индикатор којим се доказује неморалност циља, у раду је описана противречност између декларативних и стварних циљева агресије, док су као основни индикатори неморалности средства описани: 1) претежна усмереност ваздухопловних напада на цивиле и 2) савезништво оружаних снага НАТО са терористичком ОВК у њеним неморалним нападима на цивиле пре, током и после агресије.