ПРИКРИВАЊЕ И РАЗОТКРИВАЊЕ ПРАВИХ РАЗЛОГА ЗА РАТ 1999. НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Миле Бјелајац
Отвори публикацијуАутор подсећа на три познате дефиниције агресије у међународном праву. Прва, она из Статута Нирнбершког суда (1945) односила се на злочине против мира а не агресију као такву и није била довољно прецизна, те не одговара савременим условима. Друга, она из Резолуције 3314 (1974) Генералне скупштине УН, није правно обавезујућа, али су њена решења прерасла у опште обичајно међународно право, што значи да су обавезна за све, Трећа, она из новог чл. 8bis Римског статута након допуна из Кампале (2010) не може се применити да би се ретроактивно засновала надлежност Међународног кривичног суда, али је подобна да се према њој оцењује када постоји агресија. Аутор указује на карактеристике дефиниција агресије из Резолуције и Римског статута, а затим полазећи од тих дефиниција даје анализу рата који је НАТО водио против Југославије. У оквиру посебних одељака, уз навођење релевантних одредби Резолуције и Римског статута и чињеничног стања конкретног случаја, размотрена су следећа питања: општа дефиниција агресије, начин на који су дефинисани акти агресије, претпоставка да је на делу агресија, питање борбе за национално ослобођење као могућег изузетка, решење према којем никакви разлози не могу служити као оправдање за агресију. Аутор констатује да је напад НАТО-а на Југославију био класичан случај агресије и да га треба увек тако и називати.