ЈЕДАН, ДВА ИЛИ ВИШЕ ИМПЕРИЈАЛИЗАМА?
Александар Королија
Отвори публикацијуПроцес милитаризације Арктика већ неко време привлачи пажњу међународне политичке и научне јавности. У овом раду, аутори су фокусирани на анализу руске војне моћи на Високом Северу. Применом SWOT анализе, циљ је био да се испита које су основне снаге, слабости, могућности и претње које карактеришу руску арктичку стратегију у војном домену. Дошло се до сазнања да главну снагу војног ангажмана Руске Федерације на простору око Северног пола чине масивна заступљеност војне инфраструктуре и особља, као и војно-технолошка супериорност, нарочито када је реч о ракетним системима. Велика шанса за унапређење постојеће позиције Русије лежи у потенцијалном проширењу војне сарадње с другим (неарктичким) нацијама, пре свега са Кином. Тренутно одсуство значајнијих сталних снага Сeверноатлантске алијансе (North Atlantic Treaty Organization – NATO) на том подручју, такође је битан фактор. С друге стране, највећу претњу за званичну Москву представља актуелно проширење НАТО-а и с тим повезана проблематика заштите националних граница. Основу слабост Руске Федерације када је реч о Арктику чини неусаглашеност војне компоненте са осталим (невојним) аспектима пројекције моћи у региону. Климатске промене и лоше стање једног дела војне опреме додатно су оптерећење. Уколико Русија жели да задржи војни примат и статус арктичке водеће нације у будућности, аутори закључују да ће за то бити неопходно видно јачање осталих регионалних потенцијала – социјалних, економских и др.