ТРАНЗИЦИЈА БЕЗБЕДНОСТИ: ОД ДРЖАВНОГ КА НАЦИОНАЛНОМ КОНЦЕПТУ
Милан Пашански
Отвори публикацијуРепублика Србија је пре свега десетак година, стицајем разних околности, обновила статус самосталне државе. Претходних осамдесетосам година је била у саставу неког облика заједничке државе. У том периоду највећи део питања одбране је био решаван на том „савезном“ нивоу. После 2006. године, када је обновљена самосталност, Република Србија је предузела низ неопходних мера како би на прави начин решавала питања одбране, што је незаобилазна обавеза за сваку државу која жели да конституише потребне елементе свог система. У том смислу, посебно су била значајна следећа питања: доношење политичких, стратегијско – доктринарних и нормативних докумената; решавање неких кључних организационих питања, од нивоа Народне скупштине, председника Републике и Владе, па и на другим нижим нивоима; конституисање система одбране и комплетно преузимање оперативног командовања са Војском Србије; кадровска и материјална консолидација система одбране и др. Значајан део ових и других послова обављен је успешно. Међутим, система одбране и Војска Србије су „живи“ организми, стално се мењају разни спољни и унутрашњи чиниоци који утичу на одбрану земље, што захтева потребу непрекидне доградње те изузетно важне функције сваке одговорне државе.